Narodna biblioteka Pirot

Branka Radičevića 10

  
  

Odabir pisma

Izveštaj o radu Narodne biblioteke Pirot

Anketa:

Da li posećujete književne večeri u organizaciji Biblioteke?

Pregledajte rezultate

Loading ... Loading ...

Statistika:

Trenutno na mreži: 7
Ukupno posetilaca: 232253

Arhiva:

Preporuka za čitanje:

Pirotski zbornik, 42

Petak, 19. januar, 18 časova
čitaonica Narodne biblioteke

Beskućnik u izlogu

Petak, 25. novembar, 18 časova
čitaonica Biblioteke

Pirotski zbornik, 41

sreda, 14. decembar, 19h
amfiteatar Visoke škole strukovnih studija

Kontra

plakat-1-mini

Sparno veče

Sparno veče

Share

Dobitnik NIN-ove nagrade za 2017. godinu je Dejan Atanacković za roman „Luzitanija“ u izdanju „Besne kobile“.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu pored Atanackovića bili su romani „Srodnici“ Jovice Aćina (Laguna), „Gorgone“ Mire Otašević (Geopoetika), „Danas je sreda“ Davida Albaharija („Čarobna knjiga“) i „Srebrna magla pada“ Srđana Srdića („Partizanska knjiga“).

 

Izvor: RTS

Share

PIROTSKI ZBORNIK, 42

 

       Promocija najnovijeg broja Pirotskog zbornika, 42. po redu, biće održana u Čitaonici Narodne biblioteke u petak, 19. januara, sa početkom u 18 časova.

       Elektronsku verziju zbornika možete pogledati ovde.

Share

         Šta da čitam? je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku, čiji je osnovni cilj da pomogne čitaocima da odaberu dobru knjigu za čitanje.

         Idejni tvorac portala je Biblioteka grada Beograda, ali u radu učestvuje i Naroda biblioteka Pirot kao i preko 30 javnih biblioteka iz Srbije, što garantuje njegovu relativnost i objektivnost. Preporuke prvenstveno pišu stručni bibliotekari. Pored njih, tekstove pišu i mladi književni kritičari, kao i pojedini poznati pisci poput Ljubice Arsić i Mihajla Pantića. Posetioci portala imaće priliku da svakog meseca pročitaju preporuku pirotskih bibliotekara za čitanje kvalitetnih naslova.

 

Share

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Danilo Mančić o izložbi:

Izložba je postavljena kao integralna celina od trideset radova, od kojih polovinu radova čine portreti izrađeni u tehnici ugljena na papiru, dok drugu polovinu čine grafike izvedene u modernoj tehnici digitalnih printova. Na osnovu crteža se uspostavlja relacija i gubi jasna razlika između klasične likovne tehnike i ekransko digitalno generisane slike. Reč je o ikoničkim (figurativnim) slikama koje prikazuju „psihodeliju“ i fantazmatski unutrašnji svet otuđenog savremenog čoveka-umetnika. Često deformisane, slobodne, iskarikirane, izmaštane forme plod su spajanja figuracije i asocijativne apstrakcije. Rezultat su hibridne figure (polimorfne figure) nastale pod jakim uticajem afričke umetnosti i kubizma, kao posledica spajanja i kombinovanja estetike primitivizma i tradicije zapadnjačkog komponovanja u slikarstvu. Gotovo „halucinantne“, fantazmagorične figure, nastale su sa željom da iznenade, intrigiraju, uznemire, provociraju ili nasmeju posmatrača. Groteskne, hibridne tvorevine delom su ljudi, delom životinje, delom delovi biljaka. Prema stilskom usmerenju najviše odgovaraju pop-kubo-nadrealističkom usmerenju pružajući posmatraču drugačiju percepciju i doživljaj umetnikove stvarnosti. Erotizovana lica i tela obojena sarkastičnim humorom, šljašteći svet u lepom pakovanju, nesvesni sadržaji koji izbijaju na površinu, čine ovaj veseli, vragolasti svet izmišljenih likova. Ovo je svojevrsni lični pokušaj umetnika da izrazi osećanja, želje, projekcije koje se dovode u vezu sa ženskim telom a naročito sa ženskim seksualnim magnetizmom.

Fotografije sa otvaranja izložbe možete pogledati ovde.

Share
Share