Loading ...
Obaveštenja
U četvrtak, 8. aprila, na 22. Salonu knjige, održana je tribina pod nazivom “Reditelji, pisci i knjige“. Gosti tribine, u organizaciji Biblioteke, bili su Milorad Milinković, filmski reditelj i najopasniji tragač u kvizu “Potera“, i Boško Milosavljević, filmski dokumentarista i pisac.
Milinković je režirao mnoge filmove koji su obeležili poslednje decenije, između ostalih “Mrtav ladan“, “Čitulja za Eskobara“, “Patuljci sa naslovnih strana“, “Zduhač znači avantura“. Autor je i više proznih ostvarenja, a ovom prilikom, predstaviće svoj roman “Mrtav ladan i bez noge“, duhovitu priču o našoj istoriji i događajima s kraja dvadesetog veka.
Boško Milosavljević promovisaće svoj roman “Povest o Ivanu Španoviću Špancu“ a, kao autor sedam dokumentarnih filmova iz srpske i svetske istorije 20. veka, govoriće i o značaju i izradi dokumentarnih filmov, saradnji sa Draganom Bjelogrlićem, Nebojšom Glogovcem, Milošem Bikovićem, Nikitom Mihalkovim.
Fotografije sa tribine “Reditelji, pisci i knjige” možete videti ovde.
Međunarodni dan knjige za decu je ustanovljen 1967. godine na osnovu odluke Uneska, kako bi se deci slala poruka o magiji književnog nadahnuća i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči. Dan knjige za decu proslavlja se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, tvorca mnogih bajki i pesama koje su obeležile detinjstvo generacija dece širom planete.
Povodom Međunarodnog dana knjige za decu, 2. aprila, Narodna biblioteka Pirot će vas obradovati popustom na godišnju članarinu od 50%. U petak i subotu, svako ko poseti Dečje odeljenje moći će da obnovi članstvo ili se upiše u biblioteku po ceni od 150 dinara.
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2021. godini, na kome je i Narodna biblioteka Pirot učestvovala sa projektom Zavičajna digitalna kolekcija, Biblioteci su odobrena sredstva u iznosu od 500.000 dinara. Cilj projekta Zavičajne digitalne kolekcije je nabavka nove i vredne opreme za digitalizaciju u vidu savremenog skenera i novog laptop računara. Trenutna oprema, koju koristimo u procesu digitalizacije stara je više od decenije, takođe je nabavljena putem projekta kod resornog ministarstva 2010. godine i više ne zadovoljava potrebe koje nameću novi programi za digitalnu pripremu i obradu građe. Neophodna oprema sada uključuje i laptop računar koji bi bio pogodnije rešenje jer bi omogućio paralelni rad sa drugog odeljenja ili eventualni rad od kuće.
U 2020. godini u Narodnoj biblioteci Pirot započet je proces prebacivanja i obrade zavičajne građe koja je digitalizovana u protekloj deceniji, kao i njeno prezentovanje putem nove unapređene onlajn aplikacije na adresi digitalna.nbpi.org.rs. Sva građa koja se nalazi na serveru Narodne biblioteke Pirot je unapred pripremljena za što lakši pregled, podeljena je u posebne kolekcije (monografske publikacije, serijske publikacije, stara i retka knjiga, neknjižna građa: slike, dopisne karte i razglednice, hartije od vrednosti, kartografska građa), pretraživa u punom tekstu, na srpskom i engleskom jeziku. Već sada je to ozbiljna digitalna biblioteka, s većom mogućnošću i prezentovanja i pretraživanja, vidljiva i javno dostupna širokom krugu ljudi, koja beleži veliku posećenost. Namenjena je kako studentima i istraživačima, tako i entuzijastima koji žele da saznaju nešto više o Pirotu i pirotskom kraju.
Ono što Biblioteka planira u budućnosti i što će nabavkom savremene opreme biti u znatnoj meri olakšano je obrada i dodavanje novih digitalnih dokumenata, kako onih koje fizički posedujemo u Biblioteci, tako i onih jedinica građe do čijih digitalnih kopija nameravamo da dođemo nastavkom saradnje sa drugim institucijama.
Povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, Narodna biblioteka Pirot će svoje korisnike obradovati skromnim poklonima. Svako ko danas poseti pozajmno odeljenje za odrasle dobiće bukmarker sa stihovima pesnika domaće i svetske književnosti. Među bukmarkerima mogu se naći i oni sa mislima velikih filozofa i pesnika o poeziji. Na ovaj način bibliotekari neguju i vrednuju poeziju koja je danas, na neki način, na margini društvenog interesovanja.
UNESKO je 1999. godine proglasio 21. mart za Svetski dan poezije, a osmišljen je sa namerom da se javnost podseti na snagu i važnost pesničke reči, a takođe i da se podrži jezička raznolikost.
Svrha ovog dana je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja poezije u školstvu širom sveta, ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
Fotografije sa akcije možete pogledati ovde.
Povodom Dana zaljubljenih Narodna biblioteka Pirot je u petak, 12. februara, organizovala akciju ,,Sastanak sa knjigom na slepo”. Na pozajmnom odeljenju za odrasle svi korisnici su, pored željene knjige, mogli da pozajme i knjigu iznenađenja ljubavne tematike.
Cilj ove aktivnosti je da čitaoci izađu iz svoje zone komfora i otkriju nove favorite, a nepoznavanje identiteta knjige sigurno će zagolicati njihovu maštu. Neki od pisaca koji su se mogli naći među knjigama iznenađenja su: Vladimir Nabokov, Milan Kundera, Salman Ruždi, Grejam Grin, Andre Žid, Domeniko Starnone, Džodžo Mojes i mnogi drugi.
Akcija Narodne biblioteke Pirot imala je pozitivan odjek u medijima i na društvenim mrežama, između ostalih pročitajte kako je o nama pisao BBC na srpskom.
Iz štampe je izašao 45. broj Pirotskog zbornika sa devet priloga iz raznih oblasti prirodnih i društveno-humanističkih nauka koji obrađuju različite teme vezane za pirotski kraj. Marija Marković sa niškog Prirodno-matematičkog fakulteta i njeni saradnici koautori su rada o upotrebi divlje ruže u etnomedicini Pirotskog okruga. Branko Miladinović iz Geološkog zavoda Srbije piše o mineralizovanoj vodi u Gornjem Striževcu kod Babušnice. Davor Lazarević se bavi parametrima mortaliteta stanovništva pirotske varoši u periodu 1879-1889. godina. Dragana Frfulanović, Milena Savić i Predrag Đorđević sa leskovačke Akademije strukovnih studija pišu o pirotskom ćilimu kao vizuelnom simbolu u savremenom modnom dizajnu. Ljubinko Rakonjac sa beogradskog Instituta za šumarstvo i njegov autorski tim istraživali su požarište bukove šume druge godine posle požara na planini Vidlič. „Pokušaji oživljavanja torlačkog identiteta u pirotskom kraju 90-ih godina XX veka“ je naslov rada Dejana Krstića iz Zaječara. Goran Nikolić je istraživao zbirku kopija dokumenata Ilije Nikolića. Elena Vasić Petrović iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture piše o prezentaciji Pirotske tvrđave modernim tehnologijama i formiranju izložbenih postavki u njemu. Zoran Džunić iz Beograda se bavi nekim aspektima korišćenja brenda Via Militaris u turističke svrhe.
Pirotski zbornik, publikacija Narodne biblioteke Pirot, jedini je kategorizovani naučni časopis u Pirotskom okrugu.
Pun tekst Zbornika ili njegove pojedinačne članke možete preuzeti ovde, ukoliko želite da Zbornik pregledate ili pretražujete po zadatom pojmu to možete učiniti na strani naše zavičajne digitalne kolekcije.