Бранка Радичевића 10
  
  

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Анкета:

Да ли посећујете књижевне вечери у организацији Библиотеке?

Loading ... Loading ...
Архива:
Препорука за читање:

Вести

У духу наставка рада на дигитализацији и учвршћивања сарадње са другим установама културе, Народна библиотека Пирот и Историјски архив у Пироту потписали су споразум о пословно-техничкој сарадњи, како би се и издања Историјског архива дигитализовала и поставила на сајт Библиотеке. Тако ће се у оквиру Завичајне дигиталне колекције, након одабраних наслова Музеја Понишавља, наћи и двадесет књига чији је издавач Историјски архив, међу којима су и недавно објављени „Дневник“ Драгољуба Јовановића и његова докторска дисертација „Оптимални принос од радничког рада“. На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, Народној библиотеци Пирот су одобрена средства за пројекат Завичајна дигитална колекција, у износу од 500.000 динара, чиме је Библиотеци омогућено да настави успешно започет процес дигитализације грађе на новој, унапређеној платформи. Међу насловима који ће се ускоро наћи у Завичајној дигиталној колекцији су:

  1. „Архивско огледало прошлости“ – Предраг М. Видановић, 2019
  2. „ Пиротски времеплов – хронологија“ – Миљан Манић, 2017
  3. „Историјски архив у Пироту“ – Милета Манић, 2016
  4. „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ – Предраг М. Видановић, 2015
  5. „Мој предак у Другом светском рату – дечји радови“, 2018
  6. „Ратни дневник: 1912-1919“ – Светозар Ј. Николић, 2018
  7. „Бесмртници – споменица изгинулим у ратовима 1912-1918. Трећег пешадијског пука“ – Миљан Манић, 2014
  8. „Пиротски округ – историја административно-територијалних подела 1878. до 2007. године“ – Предраг М. Видановић, 2020
  9. „65 година ватрогаства у Пироту“ – Милета Манић, 1999
  10. „Мој предак у Великом рату“ – Удружење историчара Пирот, 2015
  11.  „Пописи и шематизам у Пироту од 1878. до 1910. године“ – Љубодраг Поповић, 2010
  12. „Надимци (прекори) Пироћанаца“ – Милета Манић, 2011
  13. „Радни полет омладине пиротског краја 1944-1989“ – Драгослав Војчић, Виден Панчић, Горан Николић, 2012
  14. „Камени угаљ и гарави „Ћира“ у сенци прошлости“ – Душан Ђурић, 2012
  15. „Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова“, 2018
  16. „Водич Историјског архива у Пироту“ – Предраг М. Видановић, 2019
  17. „Трњански родослов“ – Никола Виденовић, 2014
  18. „Монографија села Обреновац од 1770. до 2011“ – Сава А. Минић, 2014
  19. „Оптимални принос од радничког рада“ (докторска дисертација) – Драгољуб Јовановић
  20. „Дневник“ (књиге 1-4) – Драгољуб Јовановић, 2020
Share

Због изненадне спречености доласка рецензента књиге “Наши у белом свету” Миломира Марића, главног и одговорног уредника Телевизије Хепи, принуђени смо да промоцију књиге одложимо. О новом термину промоције, бићете обавештени.

У оквиру 22. Салона књиге и графике, у петак, 9. априла, биће промовисана књига Бобана Митића “Наши у белом свету”, у организацији Народне библиотеке Пирот. Гости промоције биће рецензенти Томислав Г. Панајотовић и Миломир Марић, као и новинар и књижевник Вања Булић.

Књига “Наши у белом свету” први пут је објављена пре три деценије, такође у издању Библиотеке. Због великог интересовања читаоца и жеље да сазнају где су наши из белог света, да ли су међу живима и да ли су са успехом наставили своју каријеру, објављено је и допуњено издање са 40 занимљивих биографија Пироћанаца.

Промоција ће бити одржана у Дому културе са почетком у 18 и 30 часова.

Share

У четвртак, 8. априла, на 22. Салону књиге, одржана је трибина под називом “Редитељи, писци и књиге“. Гости трибине, у организацији Библиотеке, били су Милорад Милинковић, филмски редитељ и најопаснији трагач у квизу “Потера“, и Бошко Милосављевић, филмски документариста и писац.

Милинковић је режирао многе филмове који су обележили последње деценије, између осталих “Мртав ладан“, “Читуља за Ескобара“, “Патуљци са насловних страна“, “Здухач значи авантура“. Аутор је и више прозних остварења, а овом приликом, представиће свој роман “Мртав ладан и без ноге“, духовиту причу о нашој историји и догађајима с краја двадесетог века.

Бошко Милосављевић промовисаће свој роман “Повест о Ивану Шпановићу Шпанцу“ а, као аутор седам документарних филмова из српске и светске историје 20. века, говориће и о значају и изради документарних филмов, сарадњи са Драганом Бјелогрлићем, Небојшом Глоговцем, Милошем Биковићем, Никитом Михалковим.

Фотографије са трибине “Редитељи, писци и књиге” можете видети овде.

Share

На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекцијеје набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.

У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.

Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.

Share

Обрада скениране грађе у програму ScanTailor назив је вебинара који је у четвртак, 25. марта, организовала Секција за дигиталну трансформацију библиотека Библиотекарског друштва Србије. Вебинар је водио Милан Јовановић, библиотекар Народне библиотеке Пирот. ScanTailor је посебан програм, направљен с циљем да обједини функције које су неопходне за припрему скенираног материјала за даљу обраду и објаву. Сви ови процеси су аутоматизовани, убрзавају процес рада и елиминишу потребу за коришћењем више програма. Радно окружење је интуитивно и прилагођено кориснику.                

Како је велики број библиотекара исказао заинтересованост за ову тему и присуство вебинару, вебинар ће бити поновљен 1. априла.

Share

Светски дан читања наглас је обележен 3. фебруара, а Народна библиотека Пирот прославила га је управо – читајући са децом. Уз бајке браће Грим, поезију Душка Радовића, Драгана Лукића и Љубивоја Ршумовића, библиотекар Марија Шаровић, дружила се с првацима ОШ “Вук Караџић”.

Читање наглас не само да побољшава моћ читања као когнитивног процеса, већ их и друштвено зближава, дозвољавајући да у исто време деца доживе и субјективно и заједничко искуство.

Читање наглас је кључна метода за развијање читалачких навика. Оно такође доприноси да процес читања буде активнији. Док слушају малишани маштају о људима, местима и ситуацијама које нису упознали и доживели. Радња песме или приче је у центру дететове пажње и извор је корисног и узбудљивог искуства. Тиме се проширује  речник најмлађих, а малишани се упознају са богатством и лепотом књижевног језика.  На овај начин се ради и на превенцији тешкоћа у читању. Читање наглас развија машту и критичко мишљење код деце, а нарочито је драгоцено у комбинацији са разговором о прочитаном тексту.  

Фотографије дружења са првацима можете погледати овде.

Share