Branka Radičevića 10
  
  
Odabir pisma

Izveštaj o radu Narodne biblioteke Pirot

Izveštaj o radu Narodne biblioteke Pirot

Anketa:

Da li posećujete književne večeri u organizaciji Biblioteke?

Pregledajte rezultate

Loading ... Loading ...
Arhiva:
Preporuka za čitanje:

Narodna biblioteka Pirot jedna je od najstarijih kulturnih institucija u gradu. Iako postoje indicije da je postojala i u vreme Turaka, prvi pisani podatak o Čitaonici u Pirotu, koja je bila preteča današnje Biblioteke, objavljen je u listu „Istok“ 31. decembra 1878. godine, po starom kalendaru. Povod je bio priređivanje, na treći dan Božića, „prve besede sa igrankom, a u korist sirotnih đaka pirotskih“.

Gradska narodna biblioteka u Pirotu otvorena je 17. maja 1947. godine i od tada počinje organizovana bibliotečka delatnost u ovom kraju.

Danas je Narodna biblioteka Pirot smeštena na dve lokacije u samom centru grada. Većina službi i pozajmno odeljenje za decu preseljeni su početkom 2006. godine u zgradu Doma Vojske, dok je pozajmno odeljenje za odrasle korisnike sa čitaonicom ostalo na staroj adresi, u ulici Branka Radičevića. Prostor u kome se nalazi Biblioteka (820 m²) je nenamenski i nedovoljan za jednu ovakvu ustanovu. Biblioteka raspolaže sa 70000 knjiga, fondom periodike od preko 200 naslova, raznovrsnom neknjižnom građom. Pristup knjigama na pozajmnim odeljenjima je slobodan. Od informacionih instrumenata Biblioteka poseduje autorski, naslovni, stručni, predmetni i elektronski katalog. Stručna obrada knjižne građe je automatizovana, najpre po programskom paketu BIBLIO u periodu od 2000. do 2006. godine, da bi od februara 2007. godine Biblioteka započela automatizaciju na COBISS  platformi.

Narodna biblioteka Pirot je od 1994. godine matična za područje Pirotskog okruga, svoje matične funkcije ostvaruje u opštinama Pirot, Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad.

Pored obavljanja osnovne bibliotečko-informacione delatnosti, Biblioteka je organizator mnogih književnih susreta, promocija, izložbi, tribina, okruglih stolova, seminara posvećenih temama vezanim za bibliotekarstvo i kulturni identitet. Gosti pirotske Biblioteke bila su najznačajnija imena srpske književnosti: Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Svetlana Velmar-Janković, Goran Petrović, Dragan Velikić, Vladan Matijević, Vladimir Pištalo, Gordana Ćirjanić i mnogi drugi. Biblioteka tradicionalno organizuje propratne programe Salona knjige i grafike i Pirotskog kulturnog leta, kao i Smotru recitatora. Godine 2010. na dečjem odeljenju Biblioteke ponovo je, posle više od dve decenije, pokrenuta manifestacija Čitalačka značka. Narodna biblioteka Pirot je i izdavač i promoter mnogih zavičajnih publikacija, među kojima je svakako najznačajniji Pirotski zbornik.

Za svoje zasluge u afirmaciji i razvijanju bibliotečke delatnosti Narodna biblioteka Pirot je dobila Sedmojulsku povelju 1963. godine i nagradu „Milorad Panić Surep“ 1980. godine. Surepovu nagradu za unapređivanje bibliotečke delatnosti i razvoj bibliotekarstva dobio je 1971. godine i Siniša Jovanović, tadašnji direktor Biblioteke.

Danas Narodna biblioteka Pirot nastoji da tradiciju poveže sa zahtevima savremenog informatičkog društva. Ključni korak učinjen je decembra 2006. godine kada se Biblioteka uključila u jedinstveni sistem COBISS.SR, koji razvija nacionalna biblioteka i koji omogućava centralizovanu obradu bibliotečke građe, kao i pristup bibliografskim zapisima o građi svih biblioteka učesnica u sistemu.

Početkom 2009. godine pirotska biblioteka obeležila je značajan jubilej – 130 godina od osnivanja Čitaonice u Pirotu, iako ne i u novom, adaptiranom i uređenom prostoru. Bibliotekari su optimisti da će uz podršku Osnivača – Skupštine opštine Pirot u nastupajućem periodu trajno rešiti prostorni problem Biblioteke, definitivnim opredeljenjem preostalog prostora na spratu Doma Vojske Narodnoj biblioteci.

Print Friendly, PDF & Email
Share