Бранка Радичевића 10
  
  
Одабир писма

Анкета:

Да ли посећујете књижевне вечери у организацији Библиотеке?

Loading ... Loading ...
Статистика:

Тренутно на мрежи: 5
Укупно посетилаца: 174004

Архива:
Препорука за читање:

Народна библиотека Пирот је једна од најстаријих културних институција у граду. Иако постоје назнаке да је постојала и у време Турака, први писани податак о Читаоници у Пироту, која је била претеча данашње Библиотеке, објављен је у листу „Исток“ 31. децембра 1878. године (9. јануара 1879. године по новом календару). Повод је био приређивање, на трећи дан Божића, „прве беседе са игранком, а у корист сиротних ђака пиротских“. Године 1880. Читаоница је имала 45 чланова са годишњим улогом од осам динара. Чланови су могли да читају српске листове: „Видело“, „Ратник“, „Стармали“, „Јавор“, „Тагблат“ и друге, а на располагању им је било 348 књига. Фонд је био смештен у приватној кући. Почетни ентузијазам је трајао кратко, до 1881. године када Читаоница престаје са радом.

Први озбиљнији напор за оживаљавање читаонице у Пироту учињен је током 1908-1909. године, када је Указом Краља Петра I Карађорђевића од 14. јануара установљена Јавна библиотека у Пироту. Упркос предузетим опсежним мерама за набавку и куповину потребних књига, часописа и осталог што је потребно за рад библиотеке, Јавна библиотека у Пироту је у свом раду наилазила на често непремостиве тешкоће. У одговору Живка Јоксимовића, књижничара, на допис Министарства просвете стоји: „Рад још није отпочет, нити ће то ускоро бити, јер: 1) инвентар још није готов; 2) библиотекар још није исписао картоне; 3)  Библиотека је без огрева; 4) нема момка да помогне библиотекару; 4) нема никаквих правила о давању књига; 6) нема новчаних средстава за подмиривање текућих потреба; 7) треба изабрати библиотекара који ће имати довољно времена за рад у Библиотеци; 8) треба одредити сталну годишњу помоћ; 9) уз Библиотеку треба отворити и Читаоницу“.

Рад Јавне библиотеке у Пироту потпуно је замро у годинама балканских и Првог светског рата када су бугарски окупатори уништили фонд спаљивањем и преношењем књига у Софију. У периоду између два светска рата, као ни за време Другог светског рата, Јавна библиотека није радила. Постојала је школска библиотека у Гимназији са већим фондом књига.

Градски Народни фронт Пирота 17. маја 1947. године, обнављајући библиотечку делатност, основао је Градску књижницу са читаоницом.

Први период по формирању Библиотеке у Пироту је значајан по огромном ангажовању на популаризацији књиге и читања. Да би се стигло и до најудаљенијих насеља у општини користили су се мотоцикл, коњи и мазге. Шездесетих година прошлог века пиротска Библиотека је имала врло разгранату мрежу стационираних огранака у сеоским насељима и један огранак у индустријској зони града, док је библиобусом опслуживано 36 насеља.

Библиотека је постала центар културних догађања у општини, организоване су књижевне вечери, течајеви за учење страних језика, радионице за ликовне таленте, постојало је и мало луткарско позориште, а издаван је и дечји лист „Глас најмлађих“.

За постигнуте резултате у развијању библиотечке делатности, Народна библиотека Пирот је добила Седмојулску повељу 1963. године и награду „Милорад Панић Суреп“ 1980. Сурепову награду за унапређивање библиотечке делатности и развој библиотекарства добио је 1971. године и тадашњи директор Библиотеке Синиша Јовановић. Поред његовог вишедеценијског управљања Библиотеком, на челу ове установе били су и Слободан Јончић, Драгана Јовановић-Ђурђић, Момчило Антић а тренутно библиотеку води Надица Костић.

PrintFriendly and PDF