Loading ...
дигитализација
Последњи број часописа Библиотекар, часописа са најдужом традицијом у области библиотекарства, који се управо појавио из штампе, у целости је тематски посвећен раду библиотека(ра) током пандемије. У том периоду дигиталне колекције су се издвојиле као значајан извор информација. Управо из тог разлога у фокусу новог броја су дигиталне библиотеке.
Централну рубрику Тема отвара рад у којем су по први пут детаљно представљени алати Rescarta Toolkit који заједно омогућавају ефикасну изградњу дигиталних библиотека. Реч је о скупу алата који се у Србији једино користе у Библиотеци града Београда, Градској библиотеци “Владислав Петковић Дис” у Чачку, Библиотеци “Милутин Бојић” у Београду и Народној библиотеци Пирот, а аутори текста су библиотекари из поменутих библиотека, међу којима је и дипломирани библиотекар Народне библиотеке Пирот Милан Јовановић.
Друштво библиотекара Србије издало је први број часописа Библиотекар 1948. године, објављивање часописа подржава Министарство културе РС а од 2009. године Министарство науке му додељује научни статус (М53).
У духу наставка рада на дигитализацији и учвршћивања сарадње са другим установама културе, Народна библиотека Пирот и Историјски архив у Пироту потписали су споразум о пословно-техничкој сарадњи, како би се и издања Историјског архива дигитализовала и поставила на сајт Библиотеке. Тако ће се у оквиру Завичајне дигиталне колекције, након одабраних наслова Музеја Понишавља, наћи и двадесет књига чији је издавач Историјски архив, међу којима су и недавно објављени „Дневник“ Драгољуба Јовановића и његова докторска дисертација „Оптимални принос од радничког рада“. На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, Народној библиотеци Пирот су одобрена средства за пројекат Завичајна дигитална колекција, у износу од 500.000 динара, чиме је Библиотеци омогућено да настави успешно започет процес дигитализације грађе на новој, унапређеној платформи. Међу насловима који су се нашли у Завичајној дигиталној колекцији су:
- „Архивско огледало прошлости“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Пиротски времеплов – хронологија“ – Миљан Манић, 2017
- „Историјски архив у Пироту“ – Милета Манић, 2016
- „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ – Предраг М. Видановић, 2015
- „Мој предак у Другом светском рату – дечји радови“, 2018
- „Ратни дневник: 1912-1919“ – Светозар Ј. Николић, 2018
- „Бесмртници – споменица изгинулим у ратовима 1912-1918. Трећег пешадијског пука“ – Миљан Манић, 2014
- „Пиротски округ – историја административно-територијалних подела 1878. до 2007. године“ – Предраг М. Видановић, 2020
- „65 година ватрогаства у Пироту“ – Милета Манић, 1999
- „Мој предак у Великом рату“ – Удружење историчара Пирот, 2015
- „Пописи и шематизам у Пироту од 1878. до 1910. године“ – Љубодраг Поповић, 2010
- „Надимци (прекори) Пироћанаца“ – Милета Манић, 2011
- „Радни полет омладине пиротског краја 1944-1989“ – Драгослав Војчић, Виден Панчић, Горан Николић, 2012
- „Камени угаљ и гарави „Ћира“ у сенци прошлости“ – Душан Ђурић, 2012
- „Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова“, 2018
- „Водич Историјског архива у Пироту“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Трњански родослов“ – Никола Виденовић, 2014
- „Монографија села Обреновац од 1770. до 2011“ – Сава А. Минић, 2014
- „Оптимални принос од радничког рада“ (докторска дисертација) – Драгољуб Јовановић
- „Дневник“ (књиге 1-4) – Драгољуб Јовановић, 2020
- Руска емиграција у Пироту – Давор Лазаревић, 2019
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекције је набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.
У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.
Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.
Обрада скениране грађе у програму ScanTailor назив је вебинара који је у четвртак, 25. марта, организовала Секција за дигиталну трансформацију библиотека Библиотекарског друштва Србије. Вебинар је водио Милан Јовановић, библиотекар Народне библиотеке Пирот. ScanTailor је посебан програм, направљен с циљем да обједини функције које су неопходне за припрему скенираног материјала за даљу обраду и објаву. Сви ови процеси су аутоматизовани, убрзавају процес рада и елиминишу потребу за коришћењем више програма. Радно окружење је интуитивно и прилагођено кориснику.
Како је велики број библиотекара исказао заинтересованост за ову тему и присуство вебинару, вебинар ће бити поновљен 1. априла.
У четвртак и петак, 26. и 27. новембра, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку организовала је онлајн стручно саветовање библиотекара Србије „Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020“. Другог дана саветовања одржана је посебна Панел сесија „Нови трендови дигитализације завичајне грађе“ где је, уз библиотеку домаћина и Народну библиотеку „Милутин Бојић“ из Београда, своја искуства базирана на примени новог софтвера представила и Народна библиотека Пирот као једна од четири библиотеке у Србији која своју дигиталну библиотеку базира на Рескарти. Панелиста Народне библиотеке Пирот Милан Јовановић презентовао је садржај Завичајне дигиталне колекције Народне библиотеке Пирот, доступну грађу, занимљивости, проблеме са којима су се пиротски библиотекари суочавали у свом раду, даље планове.
Истовремено, настављена је сарадња установа културе у нашем граду па је тако дигитална колекција богатија за још неколико издања Музеја Понишавља међу којима се посебно издваја тротомно издање “Пирот и срез нишавски” чијих ће више од 3000 страна историјске грађе од сада бити на располагању корисницима.
Дигитална колекција Народне библиотеке Пирот тренутно обухвата око 400 јединица књижне и некњижне грађе са преко 26.000 дигитализованих страна, претражива је у пуном тексту, и увећава се на дневном нивоу захваљујући и доброј сарадњи са националном и библиотекама у окружењу као и другим установама културе. Преглед скенираних и обрађених монографских и серијских публикација, старе и ретке књиге (Тефтер нишавске митрополије) и некњижне грађе (хартије од вредности, географске карте, разгледнице и дописне карте од 1901. године до данас) Народне библиотеке Пирот може се видети на сaјту digitalna.nbpi.org.rs.
