Branka Radičevića 10
  
  
Izveštaj o radu Narodne biblioteke Pirot
Program rada Narodne biblioteke Pirot



Anketa:

Da li posećujete književne večeri u organizaciji Biblioteke?

Pregledajte rezultate

Loading ... Loading ...
Arhiva:
Preporuka za čitanje:

Nataša Panić

            Zbornik kratkih priča „Tajanstveni putnik“, koji je objavio Niški kulturni centar, promovisan je u Pirotu u ponedeljak, 19. avgusta u Domu Vojske. Knjigu je predstavio priređivač Zoran Pešić Sigma, urednik niškog časopisa „Gradina“. Svoje priče čitali su pirotski prozaisti zastupljeni u zborniku „Tajanstveni putnik“, ali i svi oni koji su imali priču sa temom – putovanje.

            Narodna biblioteka je organizator književne večeri, a od pirotskih autora nastupili su Igor Đorđević, Boris Starešina, Miša Andonović, Nataša Panić, Ivana Džunić, Slađana Ristić, Momčilo Antić i drugi.

             Galeriju slika možete videti ovde.

Share

    

             Na promociji zbirke priča „Neko će sigurno doći“ Nataše Panić, održanoj 26. avgusta u čitaonici Biblioteke, govorili su, pored autorke, Jovan Vasić, Elizabeta Georgiev, Denko Rangelov i Momčilo Antić.

            Na predstavljanju je rečeno da opisivanje umiranja sela nije retkost, čak da je neka vrsta opšteg mesta u zavičajnoj književnosti, ali ono što prozne stranice Nataše Panić produbljuje to je granica kao takođe prisutna tema. U odnosu na roman „Crvena lokva“ granica je u novoj knjizi prisutna tek u ponekoj priči, ali ipak povremeno se ima utisak kao da spisateljica izveštava sa granične linije.

Share

 

          Narednog petka, 26. avgusta, sa početkom u 19 časova, u Čitaonici Narodne biblioteke biće predstavljena nova knjiga pirotske spisateljice Nataše Panić pod naslovom „Neko će sigurno doći“. O knjizi će, pored autorke, govoriti Jovan Vasić i Elizabeta Georgiev.

        Jovan Vasić u recenziji ističe da Nataša Panić evocira sećanja na rodnu Kamenicu, selo u Gornjem Visoku, na njegove stanovnike, događaje i doživljaje iz vremena svoga detinjstva, a to je vreme kada je selo bilo živo, kada su meštani obavljali teške seljačke poslove, ali se i radovali životu, kada je u selu bila osmogodišnja škola, kada je radila zadruga, kafana…

Share