ГЕОЛОГИЈА - ГЕОГРАФИЈА

 

 

Пиротски зборник, 2006, бр. 31

УДК 556.3

 

 

 

Text Box: Јован Б. Петровић

 

 


Јован Б. Петровић

Миливоје Б. Поповић

 

 

 

 

БАЊЕ И БАЊИЦЕ У ГОРЊЕМ

И СРЕДЊЕМ ПОНИШАВЉУ

 

 

Термално-минерални извори у горњем и средњем Понишављу били су познати као лечилишта још у давна античка времена. Тако су Звоначка и Даг-бања, са својим топлим водама, коришћене за лечење још у римско доба. Приликом обнављања Звоначке бање, 1926. године, откопан је под старе грађевине изграђене од печених плоча, издуженог и правоугаоног облика римског типа. На једној од њих, дужине 1 м и ширине 0,5 м, откривен је римски натпис чија су слова била истрта, тако да нису могла бити прочитана. Претпоставља се да је на плочи било исписано име сопственика бање, ако није надгробна плоча. Бања је свој процват доживела за владавине бугарског цара Асена, по коме носи име и висока стена изнад бање – Асеново кале.

Даг-бања, северно од села Градашнице, била је позната као лечилиште још у античко доба. Око извора су откривене рушевине које потичу из доба владавине Римљана. Градашница се помиње још у средњем веку. Да је на овом месту постојало римско насеље, потврђује и откривена гробница из тог доба са камејом у златном раму. И турски написи из XVI века сведоче о античким рушевинама на којима је касније засновано село Градашница. За купатило римског цара Константина у Ремесијани (Белој Паланци), довођена је глиненим чунковима вода са око 1 км удаљене Бањице.

Поред Звоначке бање и Даг-бање, чије су воде загрејане на 28-30ºC, у горњем и средњем Понишављу јавља се и већи број термално-минералних извора са водама чије се температуре крећу 17-19ºC. У Пиротској котлини то су: Пиротска бањица, Крупачка бањица, Чубрина бањица и Бањица у селу Власи. У Белопаланачкој котлини у ову групу спадају Белопаланачка и Крупачка бањица и Бањица Пенско.

 

ПОРЕКЛО ТЕРМАЛНО-МИНЕРАЛНИХ ВОДА

 

У композитној и полигенетској долини реке Нишаве највећи број термално-минералних извора јавља се у Пиротској и у Белопаланачкој котлини. То су две најкршевитије котлине у кршу источне Србије и по броју дубинских извора надмашују остале котлине у овој области. Посебно је интересантно да је овако велики број термално-минералних извора, осим Звоначке бање, везан за једноставну површинску геолошку грађу, каква је заступљена у горњем и средњем Понишављу.

 

Геолошки састав и рељеф

 

У геолошкој грађи горњег и средњег Понишавља највише су распрострањене кретацејске кречњачке стене и неогени, језерски седименти. Кретацејски кречњаци, највећим делом баремски, чине основну геолошку грађу планина које окружују Пиротску и Белопаланачку котлину. Јурски, лијаски седименти представљени су флишним стенама које су највише распро-страњене на површима Видлича. На разореном билу Влашке планине и Белаве откривене су стене млађег палеозоика, док се у долини реке Јерме јављају и стене старијег палеозоика. Дубинске, магматске стене јављају се само у периферним деловима ових котлина, андезити у северозападном делу Пиротске и базалти на северозападном ободу Белопаланачке котлине.

Пиротска и Белопаланачка котлина, између којих је смештена омања Ђурђевопољска, представљају две сложене потолине испуњене неогеним, језерским седиментима. Образо-ване су дуж серије раседа правца СЗ-ЈИ, смером који имају и планине које их окружују. Серију „нишавског раседа“ пресецају бројни попречни, који су од највећег значаја за појаву термално-минералних извора. За попречне раседе везане су и појаве најтоплијих извора, Звоначке и Даг-бање.

Рељеф горњег и средњег Понишавља, поред тектонског, прилично је једнообразан. На планинама које окружују котлине заступљен је крашки рељеф, са свим површинским и подземним облицима. Долине које се са планина спуштају према котлинама или су скаршћене или се налазе у процесу скаршћавања. Крашки процес захватио је ово подручје још пре неогена. Кречњаци који леже испод неогених седимената, дебљине око 170 м у Пиротској и 180 м у Белопаланачкој котлини, били су захваћени крашким процесом. На језерским седиментима дна котлина заступљени су облици речне ерозије и акумулације, док абразиони трагови немају већег значаја за кретање подземних вода.

 

Површинске и подземне воде

 

Главни водоток Нишава постаје од Јерме и Гинске, река које долазе из других области и представљају алогене реке. У Пиротској котлини сталне притоке Нишаве постају од крашких врела која избијају по њеном ободу. И у Белопаланачкој котлини, изузимајући две притоке из суседних области, главне притоке потичу од јаких крашких врела која избијају под јужним и северним кречњачким ободом.

Врела која избијају по ободу ових котлина храњена су водама река понорница, а само Крупачко врело, у Белопаланачкој котлини, добија воду самородног подземног крашког тока. У Пиротској котлини Крупачко и Градишко врело добијају воду понорнице Одоровачке реке, док извори Боклуџе, који избијају у равни котлине, настају од понорница које се спуштају са Влашке планине. И Градиштанско врело је храњено водама понорнице Топлодолске реке. Температура воде крашких врела у Пониша-вљу креће се од 11 до 12ºC, што је за 1-2ºC изнад средње годишње температуре ваздуха. На свим врелима показују се по два максимална и минимална стања издашности, што је повезано са годишњом расподелом падавина и кретања температура ваздуха.

 

Дубинске воде

 

Порекло термално-минералних вода у Понишављу већина истраживача везује за процес дубинске карстификације. Термална вода је површинска која се системом раседних и других пукотина спушта у дубину и ту загрева. Тако се, по К. Петковићу и Н. Милојевићу, главни резервоар из којег се храни термални извор Звоначке бање налази у титонским лапоровитим кречњацима. Услед снажних тектонских покрета, они су јако поломљени и пуни пукотина и подземних шупљина довољних да приме велике количине воде које извиру загрејане у Звоначкој бањи. Да би биле загрејане до температуре од 28ºC, атмосферске воде морају пропадати у дубину до 590-620 м.[1] Међутим, највећа моћност кречњачких стена у овом делу Влашке планине, у чијој суподини избијају термално-минерални извори, не прелази 150 м. И термалне воде Даг-бање, северно од села Градашнице, Н. Милојевић везује за процесе дубинске карстификације. У храњењу ових извора не учествују само атмосферске воде које пропадају кроз раседне и друге пукотине у кречњацима, већ и воде које пониру у кориту Топлодолске реке. Да би се воде Даг-бање загрејале до 30ºC, колика је температура на главном извору, потребно је да се оне спусте до дубине од око 700 м. Међутим, кречњачке стене око ових термалних извора не прелазе дубину од неколико десетина метара. У самом изворишту јављају се и лијаски пешчари.[2] Указујући да ове радиоактивне воде садрже и доста урана и стронцијума, М. Костић и Ж. Мартиновић закључују да су оне у великим дубинама дошле у додир и са магматским стенама.[3] Обрађујући термално-минералне изворе Пиротске бањице, чије су воде загрејане од 17 до 19ºC, П. Чубриловић и Љ. Палавестрић закључују да се ради о крашким водама које пониру на југозападном ободу котлине и које се спуштају у дубину и загревају. При томе, аутори занемарују чињеницу да се у непосредном залеђу изворишта, на крајњем огранку планине Белаве, Сарлаку, под којим избијају извори, јављају пробоји андезита на више места.[4]

 

Северно од Пирота, у уској долини Градашничке реке

(десне притоке Нишаве) на надморској висини 460 м су извори Даг-бањице.

 

У дубоко скаршћеним кречњацима, у којима се јављају велики системи подземних просторија (дворана, ходника, канала и других шупљина) температура ваздуха и воде не расте са дубином. Због тога је примена геотермског ступња, као метода за утврђивање температуре на одређеним дубинама, сасвим непоуздана. Кречњачке стене у Понишављу скаршћене су, највећим делом, све до водонепропустне подине, састављене од палеозојских шкриљаца и других стена. Поред разгранатих пећинских система, у њима се јављају и дубоке, вертикалне јаме и ни у једној од испитаних није утврђен пораст температуре са дубином. Напротив, у неким јамама, које се завршавају дворанама, утврђене су више температуре. На југоисточном ободу Влашке планине, на око 6 км од Звоначке бање, налази се око 200 м дубока јама Пештерица. Са дна јаме полазе хоризонтални пећински канали којима притиче подземни ток Беровичке реке, који храни Врело у селу Власи. Температура у Влашкој пећини, ваздуха и воде, није већа од средње годишње температуре ваздуха и креће се око 11-12ºC. Како су кречњаци скаршћени све до палеозојске подине, не постоје никакви резервоари са загрејаном водом. Термална вода, према томе, може потицати само из дубљих слојева. Са друге стране Сарлака, под којим избијају термални извори Пиротске бањице, на удаљености од око 3 км, избија крашко Врело у Станичењу. Температура воде на овом врелу, које истиче из пећинског канала, мерена у августу и септембру, износила је 1,6-1,7ºC. Сабирну област Пиротске бањице и Врела у Станичењу, које избија на око 380 м, представљају југоисточни делови планине Белаве. Изузетно ниска температура Врела објашњава се температурном инверзијом у подземним шупљинама, великим дворанама. Наиме, у овим се дворанама задржава хладан ваздух из зимске половине године, као и у леденицама. Пролазећи кроз овај слој хладног ваздуха, прокапне воде се расхлађују и снижавају своју температуру и до 10ºC. У централној равни Пиротске котлине, на периферији града, избија неколико дубинских крашких врела, удаљених 1-3 км од Пиротске бањице. Ова су врела храњена водом понорница које се спуштају са била Влашке планине. Понорске воде спуштају се дубоко испод језерских седимената, чија се дебљина креће око 170 м, и под притиском избијају на површину. Температура њихове воде се креће од 11 до 12,5ºC, као и на ободским крашким врелима. Ни у овом случају није утврђено загревање подземних крашких вода са њиховим спуштањем у дубину кречњачке масе.

Најтоплији извор у Понишављу је Главно врело у Нишкој бањи, са температуром од око 37ºC. Проучавајући термалне и радиоактивне изворе у Нишкој бањи, С. Милојевић је, између осталог, закључио да се „догађа да вода неког термалног извора са константном температуром, пре него што избије на површину, меша са хладном инфилтрираном атмосферском водом и избија на површину више или мање расхлађена“.[5] У горњем и средњем Понишављу велики број река понорница и самородних крашких токова спушта се дубоко испод језерских седимената дна Пиротске и Белопаланачке котлине. Због тога је и расхлађивање дубинских термалних вода скоро неминовна појава у кречњачким стенама. Степен расхлађености зависи од количине и загре-јаности дубинских вода и од инфилтрације крашких вода. Наслаге бигра испод извора Звоначке бање не могу се тумачити искључиво као резултат загревања понирућих вода у подземним крашким шупљинама. Садржај калцијум-бикарбоната у терма-лним водама може се тумачити на више начина. Термалне воде, које избијају под притиском, далеко више растварају кречњаке од атмосферских које пониру. Затим, пропорционалним учешћем крашких вода у укупној издашности извора, а на површини, микроклиматским и другим физичко-географским условима.

 

БАЊЕ ГОРЊЕГ ПОНИШАВЉА

 

Најтоплији минерални и радиоактивни извори у горњем Понишављу не јављају се на ободу Пиротске потолине већ у дубоким долинама које гравитирају ка њој. Због тога су и знатно мање проучаване од, на пример, Нишке бање, која лежи уз главну саобраћајницу Via militaris или Цариградски друм. То је и разлог што су мање познате, осим у стручним круговима, од других бања у источној Србији.

 

Даг-бања код Градашнице

 

Извориште Даг-бање се налази у долини Добродолске / Градашничке реке, десне притоке Нишаве. Термални извори избијају у омањем ерозионом проширењу, непосредно испод кањонске клисуре Добродолске реке. Разбијено извориште се налази у веома сложеном геотектонском склопу на малом, ограниченом простору, испресецаном бројним раседима. На тријаске банковите пешчаре и танкослојне кречњаке належу флишне јурске стене, а преко њих су навучени баремски кречњаци.[6] У проширењу избијају три термална и један крачки извор. Термални извори се разликују по месту и начину избијања, издашности и температури.

 

На десној страни корита Градашничке реке

из пукотине избија вода главног извора Даг-бањице.

 

Најузводнији термални извор Стара бањица избија изнад воденичне ваде, незнатно изнад корита реке. Вода избија сифонски, уз снажну еманацију гасова. Из њега истиче у просеку око 20 л/сек, а температура воде износи 30ºC. Главни извор се јавља нешто низводније, на десној страни корита реке. Термална вода истиче из пукотине и разлива се преко терасасте заравни, док је један део захваћен и корубом проведен у базен, пречника око 3 м, који служи за купање. Са око 60 л/сек то је најснажнији извор у разбијеном изворишту. Вода је безбојна, опорог укуса и без мириса. Извор се не мути, нема талога, а вода је загрејана на 30ºC. Најнижи положај има извор Селске воденице, који се јавља на левој обали реке, око 2 м изнад корита. Извор избија сифонски, из пукотине која пресеца главе слојева тријаских пешчара. Поред главног млаза вода се јавља и у омањем удубљењу као и у кориту реке на висини од око 460 м. Издашност извора је мала и креће се око 2-3 л/сек. Вода је накиселог укуса и садржи доста угљен-диоксида, а загрејана је на око 21,5ºC.

Према анализама Хемијског института САН, на узорку узетом 10. 7. 1952. године, минерализација воде на Главном извору и Старој бањици изгледа овако:

 

Ca      40-40                               Cl     7-7

Mg     25-23                               SО4    4-4

HCO  230-220                           M      306-294

 

Kao што резултати анализе показују, извори се разликују и по степену минерализације. Према анализама Балнеолошког института у Београду, воде Старе бањице садрже и доста урана и стронцијума, те по овим особинама спадају у радиоактивне.[7] Сва испитивања показују да воде извора Даг-бање спадају у хомотермалне и радиоактивне.

Воде сва три термална извора избијају асцедентно и под великим притиском, што им је заједничка особина, али им је механизам рада различит. На извору Старе бањице клобучање прати снажна еманација гасова. Клобучање се одвија у инте-рвалима од 30 секунди до 1 минута, што подсећа на рад гејзира. На друга два извора клобучања су равномерна и без већег присуства гасова. Постоје и велике разлике у мирису и укусу њихових вода. Због тога се поставља питање: да ли воде сва три извора потичу из истог резервоара и са истих дубина? Термални извори Даг-бање избијају на дислокационој линији Видлича (Н. Милојевић), дуж реверсног раседа (М. Протић), на попречном раседу (Ж. Мартиновић, М. Костић). Термални извори (бање) избијају у тектонски јако сложеној зони, где се многобројни раседи, различите дубине, пресецају и укрштају, уз присуство навлачења и помака. Сва три извора избијају на малом растојању а на висини од 466 до 470 м. То упућује на закључак да потичу из истог резервоара, а да се у вишим деловима разилазе различитим пукотинама дуж којих се мешају са подземним крашким водама. Отуда и разлике у температури, саставу, укусу и мирису њихових вода.

 

Звоначка бања

 

Термални извори Звоначке бање избијају на левој страни реке Блатанице (Звоначке реке), на висини од око 550 м, леве притоке Јерме (Раките). Вода клобуча из једне проширене, раседне пукотине која пресеца лапоровите јурске кречњаке. На њих належу масивни и једри титон-валендијски кречњаци дубоко скаршћени. Ове кречњачке стене представљају сабирну област извора бање. Непосредно испод извора јавља се пространа бигрена тераса знатне дебљине.

Вода главног извора избија под притиском који изазива клобучање и жуборење. Извор је захваћен малим загатом из којег се одводи до купатила и чесми где се користи за пиће. Минимална издашност извора износи око 9 л/сек, док је температура 28ºC. Хемијске анализе, извршене у Геолошком институту „Јован Жујовић“, показују да термална вода бање садржи:

 

        ЈОНА                            ГРАМА                             МИЛИВАЛА

 

Катјона:

Натријума (Na)                      0,0032....................................0,1391

Калијума (K)                          0,0045....................................0,1151

Калцијума (Ca)                      0,0778....................................3,9000

Магнезијума (Mg)                  0,0034....................................0,4444

                                                                     -------------------

                                                                                   4,5986

Анјона:

Хлора (Cl)                               0,0036....................................0,1030

Сулфата (SiO4)                       0,0128....................................0,2400

Хидрокарбоната (HCO3)       0,2623....................................4,3000

Карбоната (CO3)                    0,1300....................................

                                                                    --------------------

                                                                                   4,6430

Колоидне материје:

Силицијумске киселине (SiO2)                                            0,0102

Збир оксида (R2O3)                                                                0,0127

Слободне угљене киселине (CO2)                                       0,0220

 

На основу ових анализираних вредности воде извора Звоначке бање уврштене су у индиферентне хипотерме. Вода Звоначке бање није само термална и минерална, већ је и радиоактивна. Према резултатима анализа извршених у Институту за медицину, хидрологију и климатологију у Београду, вода на главном извору бање је радиоактивна јер садржи 239.10-9 Цирие, односно 6,55 М.Ј.

Издашност извора Звоначке бање мења се током године. Највише воде истиче из извора у периоду максималног стања подземних крашких вода, у пролеће и крајем јесени, а најмање крајем лета и почетком јесени. У време максималне издашности главног ојачају и споредни извори, који имају знатно нижу температуру. Средње колебање температуре на главном извору креће се од 1 до 2ºC. Колебања издашности и температура указују на удео подземних крашких вода у укупној количини коју извор издаје. Отуда се термалне воде загревају на знатно већим дубинама јер избијају у котлини у којој се јављају и вулканске стене дацити и андезити. Зато се и воде Звоначке бање, као и Даг-бање, с правом могу сврстати у термално-крашке, каква је и вода извора Нишке бање. Компоненте које оплемењују термалне воде Понишавља указују на разнородност дубинских и површинских стена које су оне делимично растварале на своме путу према површини.

 

БАЊИЦЕ У ГОРЊЕМ ПОНИШАВЉУ

 

Бањице у горњем Понишављу везане су за обод Пиротске котлине. Термално-минерални извори се јављају уз сама крашка врела или су незнатно удаљени, на местима где су језерски глиновито-песковити седименти најниже спрани са кречњачких падина. Пиротска бањица, Крупачка и Чубрина бањица избијају на „нишавском раседу“, док се Бањица у селу Власи јавља на попречном раседу који пресеца котлину. Од четири познате бањице, само је Пиротска детаљније испитана, док су на осталим мерене само температуре.

 

Базен бањске воде Звоначке бање на отвореном простору.

Преко пута је Асеново кале на кречњачком гребену.

Пиротска бањица

 

Термално-минерални извори Пиротске бањице избијају под кречњачком гредом Сарлака, која је дубоко зашла у раван котлине. Извориште бањице је разбијено а извори се јављају у три групе, на растојању од око 400 м и на висинама од 365 до 382 м.

Прва група извора истиче из осулинског материјала, који покрива доње делове кречњака падине Сарлака, на левој страни Костурске реке, око 400 м узводно од њеног ушћа у Бистрицу. У пролеће, када се издашност извора процењује на око 30 л/сек, изнад главног избијају и периодски извори, такође, из осилинског материјала, који издају око 10 л/сек. Тада се вода и замућује. Најмању издашност извори имају крајем лета и почетком јесени. Температура воде је 17-18ºC. Друго извориште се јавља уз саму леву обалу Костурске реке, 40-50 м узводно од њеног ушћа у Бистрицу. И ово се извориште јавља у осулинском, сипарском материјалу, а за време ниских вода избија клобучајући и на дну корита. Извориште је дугачко око 40 м, а из њега истиче 40-60 л/сек, док му је најмања издашност, измерена 1. 10. 1994. године, око 30 л/сек. Вода је без мириса и са мало гасова, а њена температура се колеба од 17 до 19ºC. Трећа група извора избија у кориту Бистрице, непосредно уз зидине Момчиловог града. То су најнижи али и најиздашнији извори из којих је 1. 10. 1994. године истицало 68 л/сек. Извориште је дугачко око 20 м, а сви извори клобучајући ослобађају гасове. Температура воде на њима креће се од 17 до 19ºC. Приликом пробијања тунела кроз Сарлак пресечена је и једна пукотина из које је истицало око 10 л/сек термалне воде. Укупна издашност извора Пиротске бањице, мерена 1. 10. 1994. године, износила је око 110 л/сек. Однос максималне и минималне издашности процењује се на око 2:1.[8]

 

Крупачка бањица

 

Термално-минерални извор Крупачка бањица избија између Крупца и Великог Села, недалеко од Пирота. Вода се јавља под североисточним ободом котлине, дуж „нишавског раседа“, а на контакту кречњака и језерских седимената. Под истим одсеком Тепошке крашке површи избијају и Крупачка врела, у краткој и плиткој долиници, испод којих се разлива Крупачка мочвара, тресава.

Извориште Крупачке бањице је разбијено, а вода избија на више места. Описујући Крупачку тресаву, Ј. Цвијић је, још крајем XIX века, утврдио да по њеном дну избијају загрејане воде из дубоких вирова.[9] Из ових вирова, вртачастих депресија, избијају воде и до 22ºC. Број ових извора, као и њихову издашност и праве температуре тешко је утврдити, јер се њихове воде у дубини мешају са подземним крашким водама. Издашност извора Крупачке бањице колеба се у току године. У пролеће, када из Крупачких врела истиче највише воде, у суподини кречњачке падине, из сипарског, осулинског материјала, непосредно изнад тресаве, избијају топли извори чија температура износи око 18ºC. На термално-крашко порекло воде у Крупачкој тресави указао је, на основу хемијских анализа отоке, и С. Станковић.

 

Чубрина бањица

 

У изворишту Градишког врела, на крајњем југоисточном ободу Пиротске котлине, јављају се термални извори Чубрине бањице. Градишко врело и термално-минерални извори бањице избијају под ниским кречњачким одсеком Тепошке крашке површи, на контакту баремских кречњака и језерских седимената. Топли извори избијају на десној обали Гинске реке. Горњи, слабији извор избија сифонски на висини од 410 м, из шљунковито-песковитог речног наноса, који покрива контакт између кречњачких стена и језерских седимената, као и раседа. Издашност овог извора креће се око 2,5 л/сек. Доњи, издашнији термални извор избија између Градишког врела и корита реке. Издашност овог извора, мерена у октобру 1994. године, износила је око 12 л/сек. Вода на њему загрејана је на 19ºC. [10]

 

Влашка бањица

 

Термално-минерални извори Влашке бањице избијају на десној страни реке Јерме, непосредно пошто она напусти кањонски и зађе у котлински део долине. Вода избија недалеко од крашког врела Ђеверице, у висини алувијалне равни, испод каменог потпорног зида старе пруге а сада пута, на висини од око 430 м.

И Влашка бањица има разбијено извориште. Воде извора избијају дуж раседа којим је предиспонирана долина реке Јерме, а који пресеца Пиротску котлину и Тепошку површ, све до Одоровачког поља. Раседна зона је покривена језерским седиментима и речним наносом, а на десној страни долине јављају се масивни баремски кречњаци. Крајем лета и почетком јесени истиче само главни извор, чија се издашност креће око 20 до 30 л/сек. Тада је вода загрејана на 18-19ºC. У пролеће, у време максималне издашности, када прораде и периодски извори, из Бањице истиче и до 300 л/сек и температура је знатно нижа; вода се разлива по алувијалној равни образујући забарено земљиште.

 

Влашка бањица избија из потпорног зида. Бањска вода се улива у реку Јерму ниже села Власи у равни алувијалне равни реке (леви угао на слици).

 

БАЊИЦЕ У СРЕДЊЕМ ПОНИШАВЉУ

 

У дубоко  спуштеној потолини Белопаланачке котлине, испуњене језерским седиментима и окружене дубоко скаршћеним кретацејским кречњацима, јављају се два термално-минерална извора, док је трећи у кречњачкој клисури Коритничке реке.

 

Извор Бањица

 

Најзначајнији термално-минерални извор у Белопала-начкој котлини је Бањица, који избија под Малим курилом, на висини од 290 м. Вода истиче из растреситог, осулинског материјала који покрива раседну зону и контакт између баремских кречњака и језерских седимената. Поред главног извора, захваћеног у чесму, вода кривудајући избија у зони дужине око 60 м. Испод изворишта она се разлива по алувијалној равни где образује тресетиште.

            Белопаланачка бањица била је позната још у римско доба, али је њена лековитост испитана крајем XIX века. Издашност Бањичког разбијеног изворишта процењена је на око 6 л/сек. Као и на осталим изворима истих особина у Понишављу и на Бањици се јављају значајна колебања издашности, која зависе од дотока подземних крашких вода. Због тога се и температуре воде колебају од 17,5 до 16,5ºC. Детаљнија испи-тивања, започета пре неколико година, дала су веома повољне резултате. Истражном бушотином до дубине од 100 м, утврђено је следеће: на дубини од 50 до 60 м издашност је повећана на 35 л/сек, а температура воде је порасла на 19ºC; за следећих 20 м издашност је порасла на 45 л/сек, док је температура остала иста; на дубини од 100 м издашност је увећана на 60 л/сек.

Хемијске особине воде извора Бањице, на основу узорака узетих из бушотине, показују следеће вредности: Катјона- Ca 98,5, Mg 9,1, Na 4,2, KO 0,9; Анјона- NaCO 336,8, Cl 7,5, SO 5,0, док је укупна минерализација 545 мг/л. Извор Бањица припада типу земноалкалних вода.

 

Извор Крупачка бањица

 

Термално-минерални извор Крупачка бањица налази се у самом селу Крупцу, на десној обали реке Нишаве. Вода извире из осулинског материјала, под југозападним одсецима Сврљишких планина, а на контакту баремских кречњака и језерских седимената. И ова бањица је везана за крашко врело, познато Модро око, које избија из ујезерене вртаче. Сипарски материјал покрива „нишавски расед“ који прати североисточни обод Белопаланачке котлине. Испод разбијеног изворишта вода се разлива по алувијалној равни образујући широку бару обраслу шеваром. Издашност Бањице процењује се на 10-15 л/сек, док температура воде колеба од 16,5 до 17,5ºC.

 

Бањица Пењско

 

Извори термално-минералне воде бањице Пењско налазе се уз саму леву обалу Коритничке реке, у доњем делу клисуре, којом је одвојено Мало од Великог курила, а која повезује Коритничку и Белопаланачку котлину. Овај извор је на другој страни Малог курила, а удаљен је од Белопаланачке бањице око 1 км. Извори избијају и у самом кречњачком кориту и доступни су осматрању само у време минималног водостаја на реци. Тада им је издашност 1-2 л/сек, док је у максимуму око 5 л/сек. Температура воде креће се од 16,5 до 17,5 ºC.

  

ЗДРАВСТВЕНИ И ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ

БАЊА И БАЊИЦА

 

Термално-крашки извори у источној Србији одликују се добром и уједначеном минерализацијом уз присуство радона и других гасова. Загрејане и минерализоване дубинске воде у површинским деловима мешају се са подземним крашким водама и обогаћују калцијум-карбонатом. На површину избијају дуж дубоких раседа, а степен њихове минерализације и температура зависе од количине учешћа крашких вода.

Термално-минералне воде у Понишављу коришћене су као бањска лечилишта још у античко доба. Кроз историју оне су више пута рушене и обнављане. У горњем Понишављу последње обнављање Звоначке бање започето је 1939. године, када је бања дата на петогодишњи закуп приватном лицу. Изградњом хотела „Мир“, у очуваној природној околини, без обзира на лоше саобраћајнице, Звоначка бања је значајно лечилиште. Даг-бања, надомак града Пирота, уз главне саобраћајнице, није обнављана. Испод извора Старе бањице и Главног извора подигнута су два омања базена, ограђена каменом, који служе за купање и исцељење бројних болесника који, преко лета, долазе из целе југоисточне Србије. Термално-минерални извори Даг-бање, са температуром од око 30ºC и просечном издашношћу од око 20 л/сек, не представљају само неискоришћен лечилишни већ и енергетски потенцијал. Неискоришћена вода односи и топлоту од 360 Cal/сек, односно, 29 104 000 Cal/ 24 h. Ове воде се могу користити за грејање просторија, загревање пластеника, као и у отвореним и затвореним базенима за купање. Од термално-минералних извора само су два делимично коришћена. Бањица у римској Ремесијани коришћена је у покривеном купатилу, док је Пиротска бањица каптирана за градски водовод. Ове и друге бањице у горњем и средњем Понишављу представљају непресушни потенцијал за изградњу пунионица минералне воде, која је све више тражена код нас, а поготову у свету.

 

РЕЗИМЕ

 

У горњем и средњем Понишављу избија велики број термално-минералних извора. Они се јављају на дубоким раседима који прате обод котлина и у речним долинама. Загрејане воде избијају из кречњачких стена у чијој се унутрашњости загрејане дубинске воде мешају са подземним, хладним крашким водама. Даг-бања избија у долини Градашничке реке, недалеко од Пирота. Воде бање су јако минерализоване и радиоактивне. Звоначка бања избија у долини реке Јерме. И она је знатно минерализована и радиоактивна. Температура прве износи 30ºC а друге 28ºC. Бање су биле лечилишта још у античко доба, а сада је активна само Звоначка бања. Бањице имају температуру од 17 до 19ºC. И ови извори су коришћени у доба Римљана.

 

Речи неуобичајене

 

Пиштаљине - извори који избијају неприметно. Шпијање - танак млаз воде који кваси околно земљиште. Потолина - дубоко спуштена котлина. Бања - термално-минерална вода загрејана изнад 28-30ºC и више. Бањица - термално-минерална вода мале загрејаности.

 

Литература

 

1.                  Петковић К., Милојевић Н. (1956) - Звоначка бања, Геолошки институт „Јован Жујовић“, Београд.

2.                  Милојевић Н. (1968/69) - Хидрологија Пиротске бањице, Зборник радова РГФ, св. 11-12, Београд.

3.                  Мартиновић Ж., Костић М. (1968) - Даг-бања у Градашници, Пиротски зборник бр. 6, Пирот.

4.                  Геолошка карта Кр. Југославије, лист „Пирот“, 1:100 000.

5.                  Милојевић С., (1957/58) - Проблеми асанације термалних и радиоактивних врела Нишке бање, Зборник радова Института „Јован Цвијић“, књ. 2-3, Београд.

6.                  Протић М., (1934) - Геолошки састав и тектоника Старе планине, Расправе, Геол. инст. Кр. Југославије, св. IV, Београд.

7.                  Цвијић Ј. (1896) - Извори, водопади и тресаве у источној Србији, Глас СКАН, књ. Ли, Београд.

8.                  Станковић С. (1998) - Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.

9.                  Чубриловић П., Палавестрић Љ. (1994) - Карстне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд геолошког завода, Београд.

10.              Петровић Ј. (1954) - Крашка врела у долини Јерме, Гласник СГД, св. 38, Београд.

11.              Др Јован Б. Петровић, др Стеван М. Станковић, мр Миливоје Б. Поповић - Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља, Пирот, 2000. Издање Јавног предузећа водовод и канализација.

 

Резиме

 

Горње Понишавље као део Србије одликује се низом физичко-географских особености, које потичу од разноврсности геолошке грађе, геоморфолошких облика рељефа. Наведене стене различите геолошке старости имају различита вредносна својства, која утичу на издашност и хемијске особине воде и издашност извора. Дати су релевантни подаци од значаја за упознавање дубинских крашко-термалних извора. Описане су бање и бањице као специфични извори: Пиротска бањица (испод Сарлаха); Крупачка бањица (топлик познат у локалном становништву); Чубрина бањица; Влашка бањица (у долини реке Јерме). Затим, Звоначка бања (температура воде 28°C) и Даг-бањица (температура 30,5°C), које се издвајају од осталих бањица по високој температури воде и минералном саставу. Као лековите воде биле су познате у римско доба, а у новије време утврђена је и радиоактивност вода, па се сврставају у познате бање у Србији. 

 

Summary

 

Upper Ponisavlje as a part of Serbia is characterized by many physical and geography characteristics which stem from variety of geological and geomorphologic forms of relief. The mentioned rocks of different geological age have various values and features which influence the abudance and chemical characteristics of water and springs. Relevant data for better understanding of deep karst-termal springs are given. Spas and springs are described as specific springs: Pirot spring (under Sarlah Mountain), Krupac spring (termal spring well-known among the local population), Čubrina spring, Vlaška spring (in the valley of the river Jerma). There is also Zvonačka Spa (with its water temperature of 28°C) and Dag-banjica spring (water temperature of 30,5°C) which are different form the other springs because of their high water temperature and mineral composition. As healthy waters, they were appreciated even in Roman times. The radioactivity of these waters has been proven recently, making them well-known and attractive in Serbia.



[1] З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.

[2] К. Петковић, Н. Милојевић. Звоначка бања, Геолошки институт „Јован Жујовић“ Београд, 1956. г.

[3] Ж. Мартиновић, М. Костић, Даг-бањица у Градашници, „Пиротски зборник“ бр. 6, Пирот.

[4] П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.

[5] С. Милојевић, Проблеми асанације термалних и радиоактивних врела Нишке бање, Зборник радова Института „ Ј. Цвијић“, књ. 2-3, Београд.

[6] Ж. Мартиновић, М. Костић, Даг-бањица у Градашници, „Пиротски зборник“ бр.6, Пирот, 1968.

[7] Хемијска анализа воде Даг-бањице, Завод за заштиту здравља Ниш, бр. 1061 од 23. 6. 1997. године.

[8] Хемијска анализа воде Бањице испод Сарлаха, Завод за заштиту здравља Ниш, бр. 1065 од 23. 6. 1997.

[9] Најтоплији извор који се ни зими не заледи, налази се поред саме леве обале Крупачког језера ( у близини Великог Села ).

[10] С. Станковић, Крупачке мочваре, Српско географско друштво, Београд, 1997.година.