Loading ...
2020
Narodna biblioteka Pirot će u petak, 9. oktobra, sa početkom u 19 časova održati u holu Doma Vojske, uz sve mere zaštite od širenja kovida 19, književno veče na kome će biti predstavljen roman Pas i kontrabas autora Saše Ilića koji je ove godine dobio Ninovu nagradu za najbolji roman. Razgovor sa piscem vodiće Igor Đorđević. Ovo će biti prvo književno veče u Narodnoj biblioteci Pirot od proglašenja epidemije korona virusa sredinom marta.
Pas i kontrabas je roman koji govori o tome šta se događa danas ljudima koji su rođeni sedamdesetih godina, a koji su bili u ratu devedesetih. Glavni junak je džez muzičar, kontrabasista, a džez je vrlo važna komponenta u romanu koji počinje onda kada glavni junak prestaje da svira posle ratne traume koju nosi u sebi.
Saša Ilić (1972) se prvi put književnoj javnosti predstavio tekstovima u časopisu Reč 1995. godine a danas ih objavljuje na portalu Peščanik. Jedan je od šest autora zastupljenih u generacijskoj zbirci priča Pseći vek. Sa Draganom Boškovićem objavio je knjigu Odisej, a potom i Predosećanje građanskog rata, Dušanovac. Pošta, Lov na ježeve i Pad Kolumbije. Za roman Berlinsko okno dobio je stipendiju Borislav Pekić a potom je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Njegova proza prevedena je na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik. Jedan je od urednika izdavačke delatnosti Narodne biblioteke Srbije i Međunarodnog književnog festivala „POLIP“ u Prištini. Njegov roman Pas i kontrabas dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2019. godini.
Odgovor-na-otvoreno-pismo-Nadica
Odgovor-na-otvoreno-pismo-Goran
Reagovanje-Udruzenja-istoricara-Pirota
Ukoliko imate problema sa pregledom dokumenata, ista možete preuzeti putem sledećeg linka:
Godina 2020. u Narodnoj biblioteci Pirot protiče u znaku izdavaštva, a posebna pažnja posvećena je zavičajnim stvaraocima. U želji da afirmišemo zavičaj i podržimo naše pisce, ove godine smo objavili četiri naslova, a učestvujući na ,,Drainčevim pesničkim susretima” u prilici smo bili da predstavimo lirsko stvaralaštvo nekih od zavičajnih pisaca i upoznamo i prokupačku čitalačku publiku sa izdanjima Biblioteke.
Nakon novih knjiga Borisa Starešine, Nataše Panić i Lene Tigran, nedavno je svetlost dana ugledalo i dopunjeno izdanje knjige ,,Naši u belom svetu” autora Bobana Mitića. Tri decenije kasnije čitaoci će moći da pročitaju 40 biografija značajnih Piroćanaca i da saznaju zašto Aleksandar Aca Antić nije snimio TV seriju „Priče iz Prvog maja“ i zašto je skinut s programa Televizije Beograd, kako je profesor dr Milovan Antić sa ocem bio u školskoj klupi i zašto nije unapređen u zvanje generala – i tako za svakog od 40 naših zemljaka postoje nove i stare teme i lične dileme koje će sigurno zainteresovati mnoge, ne samo Piroćance.
Knjiga „Naši u belom svetu“, koja je nastala od novinarskih zapisa objavljenih u lokalnom listu Sloboda, tako opstaje i ostaje kao trajno svedočanstvo o ljudima i događajima koji su svet osvojili noseći u sebi nit Pirota.
Nova knjiga u izdanju Narodne biblioteke Pirot zbirka priča autorke Lene Tigran (1976) pod nazivom “Ljubavne tajne” kroz deset istinitih priča se bavi muško-ženskim odnosima i savetima o razumevanju istih. Svaka priča pokazuje kako kraj može biti tužan ili srećan u zavisnosti od okolnosti i pristupa vezi.
Lena Tigran kroz svoju prizmu objašnjava četrdeset različitih tipova žena u kojima će se pronaći, makar u rečenici ili dve, svako žensko biće. Takođe, u knjizi postoje saveti i za muškarce o tome kako se ophoditi prema ženama, ne da bi ih pridobili već da bi ih zadržali.
Prema rečima urednika, pisca Borisa Starešine “ima li veselijeg pogleda na muško-žensku situaciju, koja bi, zapravo, trebalo da bude: mi smo ravnopravni partneri, dok nas život služi”.
Knjiga “Ljubavne tajne“ obiluje originalnim ilustracijama Lene Tigran i Andreja Jovanovića, koji je ujedno i autor korica.
Saša Ilić (1972) se prvi put književnoj javnosti predstavio tekstovima u časopisu Reč 1995. godine. Jedan je od šest autora zastupljenih u generacijskoj zbirci priča Pseći vek. Sa Draganom Boškovićem objavio je knjigu Odisej, a potom i Predosećanje građanskog rata, Dušanovac, Pošta, Lov na ježeve i Pad Kolumbije. Za roman Berlinsko okno dobio je stipendiju Borislav Pekić. Jedan je od urednika izdavačke delatnosti Narodne biblioteke Srbije i Međunarodnog književnog festivala „POLIP“ u Prištini. Njegov roman Pas i kontrabas dobitnik je NIN-ove nagrade za 2019. godinu.
Povodom 17. maja – Dana Narodne biblioteke Pirot, sa piscem Sašom Ilićem razgovarali smo o nagrađenom romanu Pas i kontrabas, o odnosu pojedinaca i institucija, o velikim temama jugoslovenske književnosti i „malim“ izdavačima, o džezu.
- Na samom početku treba se osvrnuti na ono što je na samom kraju, ili bolje rečeno što se završilo i otvorilo novu perspektivu i novu stranicu. Vaš roman Pas i kontrabas dobio je NIN-ovu nagradu za 2019. godinu. Prošla godina je za razliku od dužeg niza godina iznedrila veći broj odličnih i dobrih romana. Žiri je imao mogućnost da bira što nije bio često slučaj u prethodnim godinama. Da pomenemo samo neke od autora koji su, po našem mišljenju, obeležili prošlu godinu: Milenko Bodirogić, Luka Tripković, Stevo Grabovac, Ana Vučković, Tanja Stupar Trifunović, Nebojša Milenković, Elvedin Nezirović, Vidosav Stevanović. Samim tim izbor Vašeg romana dobija na težini. Kako Vi vidite prošlu književnu godinu?
Povodom Svetskog dana pisanja pisama – 11. maja, Narodna biblioteka Pirot je raspisala nagradni literarni konkurs za najoriginalnije pismo. Zbog velikog interesovanja, rok za slanje pisama je produžen do 30. juna i nije namenjen samo učenicima osnovnih i srednjih škola, već i svima koji bi želeli da napišu nekom pismo. Nedavno je u izdanju Narodne biblioteke Pirot objavljen roman ,,Pismo za Badija”, mladog pisca Miloša Sokolovića. Kako je roman napisan u epistolarnoj formi, iskoristili smo priliku da sa piscem porazgovaramo o značaju pisanja pisama.
Kako ste došli na ideju da napišete roman u epistolarnoj formi? Nastavite sa čitanjem