Бранка Радичевића 10
  
  

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Анкета:

Да ли посећујете књижевне вечери у организацији Библиотеке?

Loading ... Loading ...
Архива:
Препорука за читање:

Књижевне вечери

У четвртак, 12. августа, у читаоници Народне библиотеке Пирот, одржана је промоција књиге “Смешне приче”, аутора Јордана Андоновића Ставрије.

О књизи су говорили рецензент Милош Соколовић, професор српског језика и књижевности и Томислав Панајотовић, публициста.

Модератор вечери била је Милица Петровић, дипломирани филолог.

Фотографије са промоције можете погледати овде.

Share

Промоција књиге „Сетило се мајке“ књижевнице Бранкице Дамјановић одржана је у четвртак 22. јула у тврђави Момчилов град. Била је то бити прилика да се ауторка осврне и на целокупно своје досадашње књижевно стваралаштво. Бранкица Дамјановић била је 20 година новинар, спикер и уредник на телевизији. Последњих година се посветила искључиво књижевности, основала је и издавачку кућу чија је мисија да помогне младим, неафирмисаним ауторима да објаве своја дела.

У протеклих четрнаест година објавила је девет наслова. Њена прва објављена књига је „(М)учење језика“ а последња до сада збирка кратких прича „Сетило се мајке“. Између њих су још четири збирке цртица из живота: „Добро је…“, „Не бих ово могла без тебе“, „Рукопис мога брата“ и „Рекла ми је волим те“, књига „Натура Санат“, својеврсни практикум из здравог живота и књиге „Мој син Јован“ и „Кћи“.

Организатор промоције је Народна библиотека Пирот, у сарадњи са Музејом Понишавља.

Фотографије са књижевне вечери можете погледати овде.

Share

Народна библиотека Пирот је у понедељак, 17. маја, угостила књижевницу Ивану Димић и на тај начин обележила Дан Библиотеке. Представљена је књига изабраних и нових прича, многозначног наслова, “Све у свему”. Књига обухвата пет збирки кратких прича, пратећи њихову хронологију - од слика из детињства, рада у позоришту, интимних доживљаја до разматрања читалачког искуства.

Ивана Димић је писац, драматург и преводилац. Аутор бројих кратких прича, драма, драматизација и ТВ сценарија. Обављала је функцију помоћника министра културе, директора Драме Народног позоришта и директора Атељеа 212. За свој први роман ,,Арзамас” (2016) добила је Нинову награду.

Промоција је одржана у Читаници библиотеке. Водитељ промоције је била библиотекар и професор књижевности Бојана Митић.

Фотографије са промоције можете видети овде.

Share

У петак, 14. маја 2021. године, у читаоници Народне библиотеке Пирот одржано је књижевно вече на коме су представљени романи “Исак Деус и његови извештаји из прашине” новинара, публицисте и романописца Ивана Радовановића и “Последњи мушкарац” новинара и публицисте Мухарема Баздуља. Радовановић у свом новом роману враћа сатиру у српску књижевност, док се Баздуљ пророчки бави проблемом вируса у свом новом делу.

Модератор програма био је Момчило Ђурђић.

Фотографије са књижевне вечери можете погледати овде.

Share

Књига ,,Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора (и говора суседних области)” Драгољуба Златковића, објављена је прошле године у издању Етнографског музеја у Београду. Промоција књиге је била заказана за март месец, али је одложена због тренутне епидемиолошке ситуације. Пратећи нове трендове у технологији, Народна библиотека Пирот је промовисала књигу путем налога на друштвеним мрежама на којима је присутна. О књизи је говорила др Душица Потић, професор струковних студија на Академији техничко-васпитачких струковних студија, Одсек у Пироту.

Драгољуб Златковић целокупну усмену тадиционалну културу пиротског краја бележи од 1965. године. Како каже, смрт никада није била тема разговора са саговорницима, већ су спонтано говорили о њој. Године 1990. почиње да из целокупног прикупљеног материјала издваја и исказе о смрти. Књига ,,Човек и смрт” се састоји из 20 тематских целина. Златковић је прво поглавље насловио ,,Болест и лечење” наговештавајући на тај начин почетак старења, а завршава се не само смрћу, већ и оним што долази после ње – погреб и обичаји, тужбалице, представе о ,,оном свету”.

Др Душица Потић истиче да је Драгољуб Златковић познат пиротској јавности и да слови за Вука Караџића. ,,Он је етнограф аматер, ако се аматеризмом може сматрати 50 година рада на прикупљању етнографске и дијалектолошке грађе. Пописао је и описао готово све сегменте живота овога краја, што је већ само по себи довољно значајно. Треба имати у виду да је носилац фолклора село, а да нам село умире, и са последњим старцем и последњом старицом из последњег села, угасиће се и фолклор у овом облику у коме га сада познајемо. Угасити се хоће али неће и нестати јер га је Златковић сачувао. Било би неправедно рећи да је његов рад само од локалног значаја. Цео тај потез од румунске и бугарске границе представља најархаичнију регију српске културе. Записавши готово у целини тај најстарији слој српске културе до кога данас можемо да допремо у целини, Драгољуб Златковић га је отргао од заборава. Наука је прихватила и вредновала његов рад, а сада је ред на званичне институције и неку националну награду. Ако градске власти или институције културе Пирота реше да преузму неке кораке у том правцу радо ћу учествовати у састављању предлога.”

,,У лексици и фразеологији смрти пиротског говора и говора суседних области огледа се пре свега живот Златковићевих сабеседника. Њихови искази су израз тежачког трајања усмереног на опстанак и на мукотрпан рад. За њих смрт често није трагедија одласка него врхунац, круна њиховог животног пута. Тек када дођу црна кола, можемо да знамо ко је какав човек био. Ту је наизглед оксиморон срећна смрт. Такву смрт има особа која је у животу радила, стицала, а срећа умирања јесте у ономе што је оставила иза себе – много деце, а сва му жива и пуни домови.”

Share

Збирка песама Томице Ћирића ,,Завет ћутања” најновија је књига у издању Народне библиотеке Пирот. И у овој збирци Ћирић је остао веран свом поетичком принципу; хаосу и бесмислу у свету он се супротставља поезијом која је интелектуалистичка, густо метафоричка и често херметичка. Играње формом, хумор, интертекстуалност, неканонизовани и разбарушени речник такође су одлике његовог уметничког израза.

Посебност ове збирке, којом ће Ћирић (бар за сада) заокружити своје песничко стваралаштво, лежи у његовом интимистичком приступу, окренутости ка унутра, у лирски интонираним песмама, а без обзира да ли пева о посебности жене или о улици у којој је рођен и одрастао, он бива подједнако убедљив и ефектан. У гро песама, ипак, песник је на свом добро познатом терену. Када пева о моралној утрнулости или нашим менталитетским бољкама, он је бескомпромисан али и духовит и ироничан.

И овом збирком песама Ћирић је показао да представља сасвим аутентичан песнички глас на овом нашем поднебљу. Његове су песме изазов за тумачење и подстицај за уживање због снажне мисаоности и упечатљивости песничких слика.

Милорад Костић

Share