Loading ...
Обавештења
У четвртак, 8. априла, на 22. Салону књиге, одржана је трибина под називом “Редитељи, писци и књиге“. Гости трибине, у организацији Библиотеке, били су Милорад Милинковић, филмски редитељ и најопаснији трагач у квизу “Потера“, и Бошко Милосављевић, филмски документариста и писац.
Милинковић је режирао многе филмове који су обележили последње деценије, између осталих “Мртав ладан“, “Читуља за Ескобара“, “Патуљци са насловних страна“, “Здухач значи авантура“. Аутор је и више прозних остварења, а овом приликом, представиће свој роман “Мртав ладан и без ноге“, духовиту причу о нашој историји и догађајима с краја двадесетог века.
Бошко Милосављевић промовисаће свој роман “Повест о Ивану Шпановићу Шпанцу“ а, као аутор седам документарних филмова из српске и светске историје 20. века, говориће и о значају и изради документарних филмов, сарадњи са Драганом Бјелогрлићем, Небојшом Глоговцем, Милошем Биковићем, Никитом Михалковим.
Фотографије са трибине “Редитељи, писци и књиге” можете видети овде.
Међународни дан књиге за децу је установљен 1967. године на основу одлуке Унеска, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи. Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, творца многих бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм планете.
Поводом Међународног дана књиге за децу, 2. априла, Народна библиотека Пирот ће вас обрадовати попустом на годишњу чланарину од 50%. У петак и суботу, свако ко посети Дечје одељење моћи ће да обнови чланство или се упише у библиотеку по цени од 150 динара.
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекције је набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.
У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.
Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.
Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Народна библиотека Пирот ће своје кориснике обрадовати скромним поклонима. Свако ко данас посети позајмно одељење за одрасле добиће букмаркер са стиховима песника домаће и светске књижевности. Међу букмаркерима могу се наћи и они са мислима великих филозофа и песника о поезији. На овај начин библиотекари негују и вреднују поезију која је данас, на неки начин, на маргини друштвеног интересовања.
УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. март за Светски дан поезије, а осмишљен је са намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Сврха овог дана је промоција читања, писања, објављивања поезије у школству широм света, али и давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима.
Фотографије са акције можете погледати овде.
Поводом Дана заљубљених Народна библиотека Пирот је у петак, 12. фебруара, организовала акцију ,,Састанак са књигом на слепо”. На позајмном одељењу за одрасле сви корисници су, поред жељене књиге, могли да позајме и књигу изненађења љубавне тематике.
Циљ ове активности је да читаоци изађу из своје зоне комфора и открију нове фаворите, а непознавање идентитета књиге сигурно ће заголицати њихову машту. Неки од писаца који су се могли наћи међу књигама изненађења су: Владимир Набоков, Милан Кундера, Салман Ружди, Грејам Грин, Андре Жид, Доменико Старноне, Џоџо Мојес и многи други.
Акција Народне библиотеке Пирот имала је позитиван одјек у медијима и на друштвеним мрежама, између осталих прочитајте како је о нама писао BBC на српском.
Из штампе је изашао 45. број Пиротског зборника са девет прилога из разних области природних и друштвено-хуманистичких наука који обрађују различите теме везане за пиротски крај. Марија Марковић са нишког Природно-математичког факултета и њени сарадници коаутори су рада о употреби дивље руже у етномедицини Пиротског округа. Бранко Миладиновић из Геолошког завода Србије пише о минерализованој води у Горњем Стрижевцу код Бабушнице. Давор Лазаревић се бави параметрима морталитета становништва пиротске вароши у периоду 1879-1889. година. Драгана Фрфулановић, Милена Савић и Предраг Ђорђевић са лесковачке Академије струковних студија пишу о пиротском ћилиму као визуелном симболу у савременом модном дизајну. Љубинко Ракоњац са београдског Института за шумарство и његов ауторски тим истраживали су пожариште букове шуме друге године после пожара на планини Видлич. „Покушаји оживљавања торлачког идентитета у пиротском крају 90-их година XX века“ је наслов рада Дејана Крстића из Зајечара. Горан Николић је истраживао збирку копија докумената Илије Николића. Елена Васић Петровић из нишког Завода за заштиту споменика културе пише о презентацији Пиротске тврђаве модерним технологијама и формирању изложбених поставки у њему. Зоран Џунић из Београда се бави неким аспектима коришћења бренда Виа Милитарис у туристичке сврхе.
Пиротски зборник, публикација Народне библиотеке Пирот, једини је категоризовани научни часопис у Пиротском округу.
Пун текст Зборника или његове појединачне чланке можете преузети овде, уколико желите да Зборник прегледате или претражујете по задатом појму то можете учинити на страни наше завичајне дигиталне колекције.