Loading ...
Реч је о мултимедијалној (аудио/визуелној) изложби под називом Истраживање бесконачности. На овој изложби ће путем видео бима бити представљено седамдесетак дигиталних радова, тј. графичких решења на тему правилне поделе равни простора. За разлику од прошлогодишње изложбе дизајна која је такође била одржана простору читаонице Народне библиотеке Пирот, ова изложба се тематски не бави афирмацијом српског културног наслеђа у савременом дизајну. У овом уметничком пројекту аутор Данило Манчић настојао је да синтетише пре свега научна искуства математичара из области кристалографије и уметничка знања и искуства како прошлости тако и садашњости, остајући отворен за најновија дешавања на пољу модерног дизајна и савремене уметности. Наиме, научници су упоредо са уметницима откривали нове геометријске и фракталне мустре у нашем физичком свемиру. Кристалографи се баве управо изучавањем форми и структура кристала, фракталном геометријом. Предмет истраживања ове изложбе је такође правилна подела равни или како се још назива теселацијом, а која означава дизајн разних форми животиња, биљака, антропоморфних или асоцијативних, апстрактних форми итд. које се уклапају у бесконачне репетативне геометријске патерне, дезене као једноставна слагалица, мозаик и њиховом применом у дизајну. За разлику од већине досадашњих радова Данила Манчића ове радове не карактерише реконтекстуализација постојећих форми из прошлости већ су производ личне 
креативне игре и постмодернистичког интересовања за орнамент и декорацију, као и мешавину историјских стилова модерне уметности и историје имагинације. Новонастали радови би требало да остваре спој декорације, апстракције, илузије, личне иконографије, мисли и осећања а све кроз ликовне метафоре и симоболе.
Такође треба нагласити да изложба носи специфичан назив према истоименој књизи, монографији Истраживање бесконачности, холандског уметника М. Ц. Ешера која је Данилу Манчићу послужила као полазна тачка за овај пројекат. Ешер је био један од ретких уметника који је посебну пажњу посветио овом пре свега математичком феномену. Ово је управо један од разлога што је ова изложба нека врста SITE SPECIFIC уметности, дакле специфична свом месту, локацији и предметима у које је смештена. Рађена специјално за овај простор Библиотеке нека је врста уметничке интервенције у датом простору. Она са самим простором библиотеке треба да оствари истовремено естетски, емотиван и сазнајни истраживачки однос. Радови треба да улазе у непосредан дијалог са местом и зато су тако и направљени налик прелиставању електронске књиге, уметничке монографије. Циљ је да се успостави релација, однос са простором библиотеке, посетиоцима и личном уметничком фикцијом. Изложба тако гради једну јединствену причу, приповест везану за простор библиотеке. Из истог разлога је и дизајн позивница за ову изложбу у кореспонденцији, релацији са непосредним окружењем пиротске библиотеке. Тачније, својим дизајном цитирају изглед плочника са градског трга и улица које се налазе испред и у околини саме библиотеке. Дизајн плочника је такође пример правилне поделе равни и бесконачног мотива примењен у поплочавању улица. Посетиоци долазе са позивницом а уметник није једини учесник на изложби већ и сами посетиоци бивају укључени у активност и интервенцију на самој изложби. Посетиоци су приморани да активно партиципирају и да на релативно брз начин уђу у креативан дијалог са излагачким простором. Од гледлаца се дакле пчекује да својом перцепцијом и учешћем заокруже дело односно интерактивно учествују и да сами одреде границе између реалног живота и уметничке идеје, фикције. Мозаик начињен од позивница по којима посетиоци могу да интервенишу и остављају поруке остају као трајан запис, траг у самој библиотеци.
