Народна библиотека Пирот, у жељи да афирмише завичај и његове културне вредности, већ више деценија негује сопствену издавачку делатност. За преко три и по деценије колико је прошло од прве издате књиге (“Неко друго време” Драгољуб Јанковић Јенки, 1990), Библиотека је објавила преко 140 наслова, претежно поетских и прозних остварења. Издавачку продукцију Библиотеке чине различита дела, не само по форми, већ и садржини. Теме којима се ствараоци из Пирота баве су специфичне, географски и језички условљене положајем Пирота у односу на друге делове Србије, што се рефлектује и на књижевно стваралаштво.
Куриозитет је да, иако већина овдашњих писаца ствара на нормираном књижевном језику (Борис Старешина, Томица Ћирић, Каја Панчић Миленковић, Негослав Ђорђевић, Милан Манић, Игор Ђорђевић, Андрија Стануловић и др), постоје и аутори који у својим делима негују пиротски дијалекат као један од елемeната културног идентитета људи са овог простора, доказујући притом да је дијалекат способан да изнедри вредна књижевна уметничка дела. У временима када локални говори одумиру, објављујући и промовишући дела Добриле Незић, Наташе Панић, Томислава Г. Панајотовића, Душице Милановић Марике, Јована Мијалковића, Јордана Андоновића Ставрије Народна библиотека Пирот се залаже за његово очување. Да језик није баријера, доказ је и то што су издања на дијалекту изузетно добро прихваћена и ван Пирота.
Народна библиотека Пирот издавач је и периодичног гласила, категорисаног часописа Пиротски зборник, који садржи прилоге из различитих области природних и друштвенохуманистичких наука (историја, етнологија, географија, социологија, лингвистика, књижевност и др). Издавањем Пиротског зборника, годишњака радова о Пироту и Пироћанцима, који континуирано излази од 1968. године, ова средина се најпотпуније интегрише у српски духовни простор.