Loading ...
Reč je o multimedijalnoj (audio/vizuelnoj) izložbi pod nazivom Istraživanje beskonačnosti. Na ovoj izložbi će putem video bima biti predstavljeno sedamdesetak digitalnih radova, tj. grafičkih rešenja na temu pravilne podele ravni prostora. Za razliku od prošlogodišnje izložbe dizajna koja je takođe bila održana prostoru čitaonice Narodne biblioteke Pirot, ova izložba se tematski ne bavi afirmacijom srpskog kulturnog nasleđa u savremenom dizajnu. U ovom umetničkom projektu autor Danilo Mančić nastojao je da sintetiše pre svega naučna iskustva matematičara iz oblasti kristalografije i umetnička znanja i iskustva kako prošlosti tako i sadašnjosti, ostajući otvoren za najnovija dešavanja na polju modernog dizajna i savremene umetnosti. Naime, naučnici su uporedo sa umetnicima otkrivali nove geometrijske i fraktalne mustre u našem fizičkom svemiru. Kristalografi se bave upravo izučavanjem formi i struktura kristala, fraktalnom geometrijom. Predmet istraživanja ove izložbe je takođe pravilna podela ravni ili kako se još naziva teselacijom, a koja označava dizajn raznih formi životinja, biljaka, antropomorfnih ili asocijativnih, apstraktnih formi itd. koje se uklapaju u beskonačne repetativne geometrijske paterne, dezene kao jednostavna slagalica, mozaik i njihovom primenom u dizajnu. Za razliku od većine dosadašnjih radova Danila Mančića ove radove ne karakteriše rekontekstualizacija postojećih formi iz prošlosti već su proizvod lične 
kreativne igre i postmodernističkog interesovanja za ornament i dekoraciju, kao i mešavinu istorijskih stilova moderne umetnosti i istorije imaginacije. Novonastali radovi bi trebalo da ostvare spoj dekoracije, apstrakcije, iluzije, lične ikonografije, misli i osećanja a sve kroz likovne metafore i simobole.
Takođe treba naglasiti da izložba nosi specifičan naziv prema istoimenoj knjizi, monografiji Istraživanje beskonačnosti, holandskog umetnika M. C. Ešera koja je Danilu Mančiću poslužila kao polazna tačka za ovaj projekat. Ešer je bio jedan od retkih umetnika koji je posebnu pažnju posvetio ovom pre svega matematičkom fenomenu. Ovo je upravo jedan od razloga što je ova izložba neka vrsta SITE SPECIFIC umetnosti, dakle specifična svom mestu, lokaciji i predmetima u koje je smeštena. Rađena specijalno za ovaj prostor Biblioteke neka je vrsta umetničke intervencije u datom prostoru. Ona sa samim prostorom biblioteke treba da ostvari istovremeno estetski, emotivan i saznajni istraživački odnos. Radovi treba da ulaze u neposredan dijalog sa mestom i zato su tako i napravljeni nalik prelistavanju elektronske knjige, umetničke monografije. Cilj je da se uspostavi relacija, odnos sa prostorom biblioteke, posetiocima i ličnom umetničkom fikcijom. Izložba tako gradi jednu jedinstvenu priču, pripovest vezanu za prostor biblioteke. Iz istog razloga je i dizajn pozivnica za ovu izložbu u korespondenciji, relaciji sa neposrednim okruženjem pirotske biblioteke. Tačnije, svojim dizajnom citiraju izgled pločnika sa gradskog trga i ulica koje se nalaze ispred i u okolini same biblioteke. Dizajn pločnika je takođe primer pravilne podele ravni i beskonačnog motiva primenjen u popločavanju ulica. Posetioci dolaze sa pozivnicom a umetnik nije jedini učesnik na izložbi već i sami posetioci bivaju uključeni u aktivnost i intervenciju na samoj izložbi. Posetioci su primorani da aktivno participiraju i da na relativno brz način uđu u kreativan dijalog sa izlagačkim prostorom. Od gledlaca se dakle pčekuje da svojom percepcijom i učešćem zaokruže delo odnosno interaktivno učestvuju i da sami odrede granice između realnog života i umetničke ideje, fikcije. Mozaik načinjen od pozivnica po kojima posetioci mogu da intervenišu i ostavljaju poruke ostaju kao trajan zapis, trag u samoj biblioteci.
