Loading ...
Месечне архиве: март 2021
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекције је набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.
У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.
Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.
Обрада скениране грађе у програму ScanTailor назив је вебинара који је у четвртак, 25. марта, организовала Секција за дигиталну трансформацију библиотека Библиотекарског друштва Србије. Вебинар је водио Милан Јовановић, библиотекар Народне библиотеке Пирот. ScanTailor је посебан програм, направљен с циљем да обједини функције које су неопходне за припрему скенираног материјала за даљу обраду и објаву. Сви ови процеси су аутоматизовани, убрзавају процес рада и елиминишу потребу за коришћењем више програма. Радно окружење је интуитивно и прилагођено кориснику.
Како је велики број библиотекара исказао заинтересованост за ову тему и присуство вебинару, вебинар ће бити поновљен 1. априла.
Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Народна библиотека Пирот ће своје кориснике обрадовати скромним поклонима. Свако ко данас посети позајмно одељење за одрасле добиће букмаркер са стиховима песника домаће и светске књижевности. Међу букмаркерима могу се наћи и они са мислима великих филозофа и песника о поезији. На овај начин библиотекари негују и вреднују поезију која је данас, на неки начин, на маргини друштвеног интересовања.
УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. март за Светски дан поезије, а осмишљен је са намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Сврха овог дана је промоција читања, писања, објављивања поезије у школству широм света, али и давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима.
Фотографије са акције можете погледати овде.
Књига ,,Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора (и говора суседних области)” Драгољуба Златковића, објављена је прошле године у издању Етнографског музеја у Београду. Промоција књиге је била заказана за март месец, али је одложена због тренутне епидемиолошке ситуације. Пратећи нове трендове у технологији, Народна библиотека Пирот је промовисала књигу путем налога на друштвеним мрежама на којима је присутна. О књизи је говорила др Душица Потић, професор струковних студија на Академији техничко-васпитачких струковних студија, Одсек у Пироту.
Драгољуб Златковић целокупну усмену тадиционалну културу пиротског краја бележи од 1965. године. Како каже, смрт никада није била тема разговора са саговорницима, већ су спонтано говорили о њој. Године 1990. почиње да из целокупног прикупљеног материјала издваја и исказе о смрти. Књига ,,Човек и смрт” се састоји из 20 тематских целина. Златковић је прво поглавље насловио ,,Болест и лечење” наговештавајући на тај начин почетак старења, а завршава се не само смрћу, већ и оним што долази после ње – погреб и обичаји, тужбалице, представе о ,,оном свету”.
Др Душица Потић истиче да је Драгољуб Златковић познат пиротској јавности и да слови за Вука Караџића. ,,Он је етнограф аматер, ако се аматеризмом може сматрати 50 година рада на прикупљању етнографске и дијалектолошке грађе. Пописао је и описао готово све сегменте живота овога краја, што је већ само по себи довољно значајно. Треба имати у виду да је носилац фолклора село, а да нам село умире, и са последњим старцем и последњом старицом из последњег села, угасиће се и фолклор у овом облику у коме га сада познајемо. Угасити се хоће али неће и нестати јер га је Златковић сачувао. Било би неправедно рећи да је његов рад само од локалног значаја. Цео тај потез од румунске и бугарске границе представља најархаичнију регију српске културе. Записавши готово у целини тај најстарији слој српске културе до кога данас можемо да допремо у целини, Драгољуб Златковић га је отргао од заборава. Наука је прихватила и вредновала његов рад, а сада је ред на званичне институције и неку националну награду. Ако градске власти или институције културе Пирота реше да преузму неке кораке у том правцу радо ћу учествовати у састављању предлога.”
,,У лексици и фразеологији смрти пиротског говора и говора суседних области огледа се пре свега живот Златковићевих сабеседника. Њихови искази су израз тежачког трајања усмереног на опстанак и на мукотрпан рад. За њих смрт често није трагедија одласка него врхунац, круна њиховог животног пута. Тек када дођу црна кола, можемо да знамо ко је какав човек био. Ту је наизглед оксиморон срећна смрт. Такву смрт има особа која је у животу радила, стицала, а срећа умирања јесте у ономе што је оставила иза себе – много деце, а сва му жива и пуни домови.”