Loading ...
Вести
Стручни скуп Значење и трајање матичности у библиотекарству: заједнички темељи у региону, одржан 20. и 21. априла у Народној библиотеци Србије, организован је поводом седамдесет година од оснивања Библиотечког центра Народне Републике Србије на чијим темељима је настало Матично одељење и установљене матичне функције као функције од општег интереса у области културе. Регионални карактер скупу дали су и бројни излагачи и учесници из матичних библиотека Србије, али и Словеније, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Републике Српске, међу којима и двоје радника матичне службе Народне библиотеке Пирот, матичне библиотеке Пиротског округа.
Скуп је био посвећен свим аспектима матичности у библиотекарству почевши од оснивања матичних функција па до савременог приступа матичности у библиотечко-информационој делатности, с посебним освртом на улогу матичних служби у развоју научног рада у библиотекарству као и заштити културне баштине. Утисак је да су све библиотеке у окружењу у великој мери наставиле развој на некадашњим заједнички успостављеним темељима и тековинама, те да су разлике мање у односу на међусобну повезаност.
Значење и трајање матичности у библиотекарству: заједнички темељи у региону први је у низу тематских стручних скупова из области библиотекарства које ће од 2023. године Народна библиотека Србије организовати на годишњем нивоу под називом БИБЛИОВЕЗ-Е.
У суботу, 25. марта, у организацији Народне библиотеке Пирот, одржана је Градска смотра рецитатора, 54. по реду. На смотри је укупно учествовао 41 рецитатор.
Жири у саставу Александар Алексић, председник (глумац Народног позоришта у Пироту), др Јелена Вељковић Мекић (професор струковних студија) и Милорад Костић, члан (професор српског језика и књижевности и дипломирани библиотекар) донео је следећу одлуку:
Млађи узраст (од I до IV разреда):
Анђелија Јашаревић
Есма Цокун
Лара Петковић
Василија Јањић
Даница Стаменовић
Ђорђе Тричковић
Средњи узраст (од V до VIII разреда):
Елена Петковић
Растко Ђорђевић
Душан Панчић
Доротеја Тошић
Матија Антић
Миа Петровић
Старији узраст (средња школа):
Кристина Гоцев
Ђорђе Ицић
Матија Ђурић
Андреа Томовић
Хелена Јовановић
Тина Јаначковић
Све учеснике смотре Народна библиотека Пирот је наградила захвалницама, а најбољи су добили и књиге.
Окружна смотра рецитатора одржаће се 8. априла у Великој сали Центра за културу у Димитровграду са почетком у 10 часова.
Фотографије са Градске смотре можете погледати овде.
Ове недеље, у издању Народне библиотеке Пирот, изашла је књига “Кад је слнцето било поголемо” ауторке Добриле Незић, њена трећа књига на дијалекту.
Књига Добриле Незић компонавана је, условно речено, из две засебне наративне целине. Прву чине кратке приче и новеле, разнородне по облику, наративној техници, приповедачком гласу, тематско-мотивској усмерености, временском и просторном одређењу. Те наративне облике повезује ослоњеност на аутентичан живот и непосредну реалност, а њихов кохезиони мотив јесу личне и породичне драме, у првом реду жена, чије тешке судбине имају елементе и свакидашњег и традиционалног. Било да проговара о озбиљној друштвеној патологији каква је крађа беба у породилишту (По очити би га познала) или о судбини мајке која је изгубила синове у рату (Баба Тала); било да је реч о жени која мора да се носи са својим болом јер нема порода (Судбино, зашто мене нагази) или пак о оним женама које долазе у сукоб са окошталим нормама руралне средине истрајно се борећи за истинску љубав (Роди ме мајћо, срећну, па ме…, Тека че и напрајимо), ауторка то чини без патетике и паралелно са занимљивом фабулом, слика сложена осећања, интимне исповести и деликатна друштвена стања.
У другом делу књиге, који је жанровски најприближнији монодрами, у којој се главни протагониста – Деда Стојан Чивличћи, који је одавно превалио десету деценију, спрема да ожени свог праунука, па иако полако сумира свој животни век, не одустаје од нових искушења и радости. Сада, много више користећи свој већ спомињани дар за вербалну и ситуациону комику, ауторка описује свадбу двоје младих, али пре свега генерацијски јаз, однос млађих према старијима али и вредности једног времена у контексту садашњих околности.
Језик којим се служи Добрила Незић, употребом идиома, архаизама, локализама, обједињује сву експресивност и питорескност, сентенциозност и елиптичност дијалекатског израза чиме је учињен још један корак у очувању наше културне баштине и идентитета.
Ова књига није, или није само апотеоза родном селу Барје Чифлик, нити Пироту, у коме је провела радни век. Написана у једном мирном и топлом наративном стилу, обухватајући широки спектар људских судбина и порука, она ипак превазилази границе локалног и поприма универзалнији карактер, па свакако представља још једно вредно дело на локалној књижевној сцени.
Завршна конференција “Новинска писменост и критичко мишљење у библиотекама”, окупила је колеге библиотекаре из земље и региона у Библиотеку града Београда, а међу присутнима била је и библиотекар Народне библиотеке Пирот, Дуња Видановић. Конференција је реализована у оквиру програма Европске уније Ерасмус+. Циљ овог пројекта је унапређење кључних грађанских вештина у ери постистине кроз критичко размишљање и способност да исправно перципирају медијске садржаје. Акценат је на оспособљавању појединца, али и демокрaтског друштва да исправно усваја информације и критички тумачи медијске садржаје. Кроз бројне презентације о новинској писмености, информацијским поремећајима и улози инетрнета и друштвених медија у настанку информационог загађења и алате и технике за верификацију представљен је утицај на свест појединца, на рaзвој когнитивних индивидуалних способности и могућност јачања критичке свести у погледу информативног садржаја.
Носилац пројекта је Библиотека града Београда, а пројекат је реализован у сарадњи са Националном библиотеком Летоније, Универзитетом Hacettepe у Турској и Народним универзитетом Жалец у Словенији.
Фотографије са конференције можете погледати овде.
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије Народна библиотека Пирот је конкурисала са пројектом „Суфинансирање матичних функција у 2022. години“, за који је од ресорног министарства добила средства у износу од 250.000 динара. Ова средства намењена су за стручно усавршавање и обуку библиотечко-информационих стручњака, кроз организацију акредитованих предавања и семинара за библиотекаре јавних и школских библиотека у Пиротском округу, вршење надзора на стручним радом библиотека на територији округа, одласке на релевантне стручне скупове, како би се благовремено испратиле све новине на пољу струке и одговорило на све комплексније захтеве корисника библиотечких услуга.
Тако је, у склопу редовног стручног усавршавања, Народна библиотека Пирот у уторак, 14. јуна 2022. године, организовала акредитовани семинар „Зелена библиотека“ ауторског тима Даниеле Скоковић, дипломираног библиотекара саветника и Младена Мајсторовића, дипломираног библиотекара Народне библиотеке Пожега. Тема овог интерактивног семинара је била промоција прве „зелене библиотеке“ у Србији, као одрживог модела рада са децом који изискује и свесрдну подршку заједнице (васпитних и образовних установа, медија, родитеља), а који Библиотека у Пожеги последњих година успешно реализује. Овај модел лако могу преузети и друге библиотеке, уколико постоји спремност да се са најмлађим члановима посвећено ради на развијању еколошке писмености.
У уводном делу програма Даниела Скоковић и Младен Мајсторовић су присутне библиотекаре упознали с тим шта су то „зелене библиотеке“ као и мреже зелених библиотека у свету и окружењу, чије постојање регулишу и међународни стандарди. Посебно су се осврнули на пројекте и услуге које наше библиотеке реализују с циљем подизања еколошке свести у друштву. Потом су са полазницима семинара поделили своја практична искуства и реализоване програме, уз пројекцију видео клипова о одржаним активностима у оквиру „Зелене библиотеке“ у Народној библиотеци у Пожеги. Сваки полазник семинара добио је сертификат о 6 сати стручног усавршавања, бесплатан примерак приручника „Зелена библиотека“ чији су аутори предавачи на семинару, и оловку са семеном. Након одржаног семинара, предочено им је да они могу постати координатори у својим библиотекама и званично се прикључити мрежи „Зелене библиотеке“, размењујући искуства у мрежи и у будућности кроз нове онлајн сусрете.
Циљ одржавања акредитованих семинара у склопу сталног стручног усавршавања огледа се у томе да библиотекари буду оспособљени да самостално креирају програме са еколошким али и другим актуелним темама и да то постану редовне услуге у њиховим библиотекама. Као резултат таквог размишљања и деловања, у Народној библиотеци Пирот формиран је кутак за библиотерапију, аудио библиотека а најновија идеја која ће сачекати пресељење библиотеке је покретање читалачког клуба.
