Оснивањем Читаонице по ослобођењу и припајању Пирота Кнежевини Србији 1879. године, која ће и подстаћи развој библиотекарства у пиротском крају, отпочео је комплексан развојни пут Народне библиотеке Пирот, установе културе са најдужом традицијом у граду. Читаоница пиротска основана је с мисијом “да јача националну свест, уздиже културно-образовни ниво грађана, афирмише духовне вредности, развија љубав према књизи” и представљала је противтежу Читаоници “Просвета” још из турског времена, која је дејствовала под јаким бугарским утицајем. Јавна библиотека у Пироту основана је 14. јануара 1909. године Указом краља Петра I Карађорђевића и заједно са неготинском прва је државно финансирана јавна библиотека у Србији. Рад Библиотеке убрзо су прекинули балкански ратови, а потом и Први светски рат.
Након Другог светског рата, 17. маја 1947. године, оснивачким актом Народног фронта Пирота, започиње рад Градска библиотека која ће у наредним деценијама постати једно од најзначајнијих културних средишта пиротског краја. Непосредни период по њеном оснивању карактеристичан је по великом ентузијазму и ангажовању на популаризацији књиге и читања. Са тридесетак огранака стационираних у селима, индустријској зони града, трафици-филијали и са библиобусом у власништву библиотеке који је обилазио насеља једном недељно по утврђеном плану, Народна библиотека Пирот је имала једну од најразвијенијих библиотечких мрежа у земљи. Развијање библиотечке мреже, организовање књижевних вечери, филмских пројекција, али и одржавање курсева страних језика, окупљање ликовних талената, формирање луткарског позоришта, оркестра Друштва пријатеља музике који је пратио књижевне програме, издавање дечјег листа Глас најмлађих допринели су да Библиотека заиста постане центар културних дешавања не само у граду већ и шире, за шта је награђена Седмојулском повељом 1963. и наградом “Милорад Панић Суреп” 1980. године.
Упркос запаженим резултатима на пољу ширења културе, Библиотека није успела да се избори да добије функционалну централну библиотечку зграду у самом граду, што ће се испоставити као озбиљан изазов у њеном раду. До 1965. године била је смештена у просторијама некадашње кафане “Солун” да би потом била пресељена у новосаграђену зграду преко пута, у два адаптирана стана и неколико приземних просторија преуређених у позајмна одељења. Тај привремени смештај потрајао је пуне четири деценије. Почетком 2006. године уследиће ново пресељење, у Дом Војске, где је део спрата адаптиран и предат Библиотеци на коришћење, док је на старој локацији остала тзв. Читаоница (позајмно одељење за одрасле кориснике са салом за јавне скупове). Године 2024. Народна библиотека Пирот обележила је сто четрдесет и пет година од оснивања првог читалишта и развоја библиотекарства у пиротском крају – усељењем у нов реконструисани простор некадашњег Дома Војске, данашњег Културног центра Пирот.
Обновљен простор Библиотеке доживео је темељну трансформацију – од традиционалног до отвореног и функционалног, прилагођеног потребама свих корисника. У оквиру библиотеке сада постоје посебно уређени простори: позајмно одељење за одрасле кориснике, завичајно, научно одељење, одељење за децу и младе са интерактивним садржајима и кутком за неформална дружења, мултифункционална сала за разне догађаје и јавне скупове (тзв. Стаклена сала) као и мала сала, кутак за неформална дружења и читаоница за несметани рад. Сваки сегмент простора пројектован је и осмишљен тако да подстиче боравак и повратак корисника.
