Loading ...
На предлог Народне библиотеке Србије, Библиотека целина Љубомира и Момчила Момчиловића проглашена је културним добром од великог значаја.
Библиотека целина, у власништву Народне библиотеке у Пироту од 1972. године, састоји се од колекције књига Српске књижевне задруге, издатих од оснивања до 1971. У њој преовладавају дела домаће и светске књижевности, мање из историје и природних наука. Љубомир Момчиловић (1888-1974), рођен је у селу Камик, потиче из свештеничке породице. Основну школу и гимназију је завршио у Пироту, а богословско-учитељску школу у Призрену. У току првог светског рата био је војни свештеник. Носилац је Албанске споменице, а одликован је златном и сребрном медаљом за ревносну службу.
Протојереј Љубомир Момчиловић је упамћен као човек који је велики значај придавао писаној речи. Вредну збирку књига поклонио је библиотеци у Пироту за успомену на погинулог сина Момчила, (1916-1944), дипломираног правника, кога су у току Другог св. рата убили четници. Овим гестом Љубомир Момчиловић заправо подиже сину најлепши и највреднији споменик.
Библиотека целина налази се у холу Дома војске, о њој и другим легатима (њих 4) брине Марија Шаровић.
Добитник НИН-ове награде за 2017. годину је Дејан Атанацковић за роман „Лузитанија“ у издању „Бесне кобиле“.
У најужем избору за НИН-ову награду поред Атанацковића били су романи „Сродници“ Јовице Аћина (Лагуна), „Горгоне“ Мире Оташевић (Геопоетика), „Данас је среда“ Давида Албахарија („Чаробна књига“) и „Сребрна магла пада“ Срђана Срдића („Партизанска књига“).
Извор: РТС
Промоција најновијег броја Пиротског зборника, 42. по реду, биће одржана у Читаоници Народне библиотеке у петак, 19. јануара, са почетком у 18 часова.
Електронску верзију зборника можете погледати овде.
Шта да читам? је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику, чији је основни циљ да помогне читаоцима да одаберу добру књигу за читање.
Идејни творац портала је Библиотека града Београда, али у раду учествује и Народа библиотека Пирот као и преко 30 јавних библиотека из Србије, што гарантује његову релативност и објективност. Препоруке првенствено пишу стручни библиотекари. Поред њих, текстове пишу и млади књижевни критичари, као и поједини познати писци попут Љубице Арсић и Михајла Пантића. Посетиоци портала имаће прилику да сваког месеца прочитају препоруку пиротских библиотекара за читање квалитетних наслова.
Данило Манчић о изложби:
Изложба је постављена као интегрална целина од тридесет радова, од којих половину радова чине портрети израђени у техници угљена на папиру, док другу половину чине графике изведене у модерној техници дигиталних принтова. На основу цртежа се успоставља релација и губи јасна разлика између класичне ликовне технике и екранско дигитално генерисане слике. Реч је о иконичким (фигуративним) сликама које приказују „психоделију“ и фантазматски унутрашњи свет отуђеног савременог човека-уметника. Често деформисане, слободне, искарикиране, измаштане форме плод су спајања фигурације и асоцијативне апстракције. Резултат су хибридне фигуре (полиморфне фигуре) настале под јаким утицајем афричке уметности и кубизма, као последица спајања и комбиновања естетике примитивизма и традиције западњачког компоновања у сликарству. Готово „халуцинантне“, фантазмагоричне фигуре, настале су са жељом да изненаде, интригирају, узнемире, провоцирају или насмеју посматрача. Гротескне, хибридне творевине делом су људи, делом животиње, делом делови биљака. Према стилском усмерењу највише одговарају поп-кубо-надреалистичком усмерењу пружајући посматрачу другачију перцепцију и доживљај уметникове стварности. Еротизована лица и тела обојена саркастичним хумором, шљаштећи свет у лепом паковању, несвесни садржаји који избијају на површину, чине овај весели, враголасти свет измишљених ликова. Ово је својеврсни лични покушај уметника да изрази осећања, жеље, пројекције које се доводе у везу са женским телом а нарочито са женским сексуалним магнетизмом.
Фотографије са отварања изложбе можете погледати овде.