Narodna biblioteka Pirot

Branka Radičevića 10

  
  
Izveštaj o radu Narodne biblioteke Pirot
Program rada Narodne biblioteke Pirot



Anketa:

Da li posećujete književne večeri u organizaciji Biblioteke?

Pregledajte rezultate

Loading ... Loading ...

Arhiva:

Preporuka za čitanje:

Čast nam je i zadovoljstvo da vas obavestimo o još jednom projektu koji realizuje naša Biblioteka.

Naime, reč je o Interreg-IPA CBC Bulgaria-Serbia Programme koji vode Biblioteka iz Mominog Prohoda, Republika Bugarska, Narodna biblioteka Detko Petrov iz Dimitrovgrada, Republika Srbija i Balkanski omladinski festival iz Sofije, Republika Bugarska.

Osim transgranične saradnje sa susednom nam Bugarskom rezultat ove saradnje je uspostavljanje 8 omladinskih klubova. 4 u Republici Bugarskoj i 4 u Republici Srbiji.

Učenici Srednje stručne škole aplicirali su za učešće na obukama koje sprovodi ovaj projekat i dobili priliku da krenu na prvi trening sa temom: Efikasan timski rad i liderstvo, uključivanje mladih, stvaranje klubova i umrežavanje. Osim učenika u projektu učestvuju i 4 mentora/profesora škole koji će kasnije nastaviti rad u omladinskim centrima u Pirotu. 

Jedan od omladinskih klubova u Pirotu biće opremljen u prostorijama Gradske Biblioteke a učenici srednje stručne škole i njeni profesori radiće za potrebe našeg kluba.

Još dva omladinska kluba formiraće se u Dimitrovgradu, jedan u Gimnaziji a drugi u Narodnoj biblioteci.

Sve informacije o projektu i dosadašnjim aktivnostima možete pronaći ovde.

The project is co-financed by the European Union through the Interreg-IPA CBC Bulgaria-Serbia Programme 

#YOUTHPartNET #Bъlgariя #Sъrbiя

#Srbija #Bugarska #Serbia #Bulgaria

#partnership #network

#BYF #BYFestival

Čitaliщe Grad Momin Prohod

Detko Petrov Biblioteka 

Balkan Youth Festival / Balkanski Mladežki Festival

Share

U subotu, 25. marta, u organizaciji Narodne biblioteke Pirot, održana je Gradska smotra recitatora, 54. po redu. Na smotri je ukupno učestvovao 41 recitator.

Žiri u sastavu Aleksandar Aleksić, predsednik (glumac Narodnog pozorišta u Pirotu), dr Jelena Veljković Mekić (profesor strukovnih studija) i Milorad Kostić, član (profesor srpskog jezika i književnosti i diplomirani bibliotekar) doneo je sledeću odluku:

Mlađi uzrast (od I do IV razreda):

Anđelija Jašarević

Esma Cokun

Lara Petković

Vasilija Janjić

Danica Stamenović

Đorđe Tričković

Srednji uzrast (od V do VIII razreda):

Elena Petković

Rastko Đorđević

Dušan Pančić

Doroteja Tošić

Matija Antić

Mia Petrović

Stariji uzrast (srednja škola):

Kristina Gocev

Đorđe Icić

Matija Đurić

Andrea Tomović

Helena Jovanović

Tina Janačković

Sve učesnike smotre Narodna biblioteka Pirot je nagradila zahvalnicama, a najbolji su dobili i knjige.

Okružna smotra recitatora održaće se 8. aprila u Velikoj sali Centra za kulturu u Dimitrovgradu sa početkom u 10 časova.

Fotografije sa Gradske smotre možete pogledati ovde.

Share

Gradska smotra recitatora pirotskih osnovnih i srednjih škola, 54. po redu, održaće se u subotu, 25. marta 2023. godine u prostorijama muzičke škole “Dr Dragutin Gostuški” u sledećem vremenskom intervalu:

– u 10 h mlađi uzrast (učenici u kategoriji od I do IV razreda);

– u 11.30 h stariji uzrast (učenici srednjih škola);

– u 13.30 h  srednji uzrast (učenici u kategoriji od V do VIII razreda).

Kriterijumi po kojima stručna komisija vrednuje recitatore jedinstveni su za sve nivoe takmičenja (odeljensko, školsko, opštinsko, okružno, pokrajinsko i republičko) i sva tri uzrasta i sadrže:

– izbor pesme primeren uzrstu i polu recitatora,

– akcentuaciju i dikciju,

– ostvarivanje misaono emotivnih sadržaja pesme,

– prirodnost, izražajnosti i sugestivnost recitovanja.

Recitatori sva tri uzrasta govore samo jednu pesmu, po svom izboru, i to uvek istu pesmu na svim nivoima smotre za koje se plasiraju. Pesma se govori napamet i njena interpretacija za mlađi i srednji uzrast može trajati najvište do tri minuta, odnosno četiri za stariji uzrast.

Okružna smotra recitatora Pirotskog okruga održaće se 8. aprila 2023. godine, sa početkom u 10 časova u Velikoj sali Centra za kulturu Dimitrovgrad.

Share

Ove nedelje, u izdanju Narodne biblioteke Pirot, izašla je knjiga “Kad je slnceto bilo pogolemo” autorke Dobrile Nezić, njena treća knjiga na dijalektu.

Knjiga Dobrile Nezić komponavana je, uslovno rečeno, iz dve zasebne narativne celine. Prvu čine kratke priče i novele, raznorodne po obliku, narativnoj tehnici, pripovedačkom glasu, tematsko-motivskoj usmerenosti, vremenskom i prostornom određenju. Te narativne oblike povezuje oslonjenost na autentičan život i neposrednu realnost, a njihov kohezioni motiv jesu lične i porodične drame, u prvom redu žena, čije teške sudbine imaju elemente i svakidašnjeg i tradicionalnog. Bilo da progovara o ozbiljnoj društvenoj patologiji kakva je krađa beba u porodilištu (Po očiti bi ga poznala) ili o sudbini majke koja je izgubila sinove u ratu (Baba Tala); bilo da je reč o ženi koja mora da se nosi sa svojim bolom jer nema poroda (Sudbino, zašto mene nagazi) ili pak o onim ženama koje dolaze u sukob sa okoštalim normama ruralne sredine istrajno se boreći za istinsku ljubav (Rodi me majćo, srećnu, pa me…, Teka če i naprajimo), autorka to čini bez patetike i paralelno sa zanimljivom fabulom, slika složena osećanja, intimne ispovesti i delikatna društvena stanja.

U drugom delu knjige, koji je žanrovski najpribližniji monodrami, u kojoj se glavni protagonista – Deda Stojan Čivličći, koji je odavno prevalio desetu deceniju, sprema da oženi svog praunuka, pa iako polako sumira svoj životni vek, ne odustaje od novih iskušenja i radosti. Sada, mnogo više koristeći svoj već spominjani dar za verbalnu i situacionu komiku, autorka opisuje svadbu dvoje mladih, ali pre svega generacijski jaz, odnos mlađih prema starijima ali i vrednosti jednog vremena u kontekstu sadašnjih okolnosti.

Jezik kojim se služi Dobrila Nezić, upotrebom idioma, arhaizama, lokalizama, objedinjuje svu ekspresivnost i pitoresknost, sentencioznost i eliptičnost dijalekatskog izraza čime je učinjen još jedan korak u očuvanju naše kulturne baštine i identiteta.

Ova knjiga nije, ili nije samo apoteoza rodnom selu Barje Čiflik, niti Pirotu, u kome je provela radni vek. Napisana u jednom mirnom i toplom narativnom stilu, obuhvatajući široki spektar ljudskih sudbina i poruka, ona ipak prevazilazi granice lokalnog i poprima univerzalniji karakter, pa svakako predstavlja još jedno vredno delo na lokalnoj književnoj sceni.

Share

Postavljanjem na sajt izdavača Narodne biblioteke Pirot, objavljen je najnoviji Pirotski zbornik broj 47, čije se papirno izdanje očekuje u decembru. U najnovijem broju jedinog naučnog časopisa u Pirotskom okrugu, Žarko Veljković iz beogradskog Srpskog naučnog centra i Ljubiša Vasiljević iz kruševačkog Narodnog muzeja tumače toponime Berakela i Krupac na osnovu votivne ploče koja je pronađena u okolini Krupca. Miroslav Šljivić iz Zavičajnog muzeja Župe bavi se odnosima Dragoljuba Jovanovića i Vlatka Mačeka u periodu od 1935. do 1941. godine. Goran Nikolić je istraživao potiskivanje saznanja o vanrednom stanju u Pirotskom okrugu posle srpsko-bugarskog rata 1885. Miša Anđelković piše o spomen-obeležjima palim borcima u nekoliko sela pirotske opštine. Tema rada Bojane Damnjanović sa Univerziteta u Helsinkiju je upotreba nekih zamenica u lužničkom govoru. Jelena Svetozarević sa Geografsko-geološkog fakulteta je istraživala promene padavina u pobrđu gornjeg sliva Nišave. Marija Marković sa niškog Prirodno-matematičkog fakulteta i njen koautorski tim bavili su se etnofarmakološkom upotrebom čička. Dejan Krstić iz zaječarskog Narodnog muzeja istraživao je identitet stanovništva Pirotskog okruga. Link za preuzimanje pdf-a ovih radova je http://www.nbpi.org.rs/izdavastvo/pirotski-zbornik/pirotski-zbornik-47-2022/

Share