Loading ...
digitalizacija
Poslednji broj časopisa Bibliotekar, časopisa sa najdužom tradicijom u oblasti bibliotekarstva, koji se upravo pojavio iz štampe, u celosti je tematski posvećen radu biblioteka(ra) tokom pandemije. U tom periodu digitalne kolekcije su se izdvojile kao značajan izvor informacija. Upravo iz tog razloga u fokusu novog broja su digitalne biblioteke.
Centralnu rubriku Tema otvara rad u kojem su po prvi put detaljno predstavljeni alati Rescarta Toolkit koji zajedno omogućavaju efikasnu izgradnju digitalnih biblioteka. Reč je o skupu alata koji se u Srbiji jedino koriste u Biblioteci grada Beograda, Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis” u Čačku, Biblioteci “Milutin Bojić” u Beogradu i Narodnoj biblioteci Pirot, a autori teksta su bibliotekari iz pomenutih biblioteka, među kojima je i diplomirani bibliotekar Narodne biblioteke Pirot Milan Jovanović.
Društvo bibliotekara Srbije izdalo je prvi broj časopisa Bibliotekar 1948. godine, objavljivanje časopisa podržava Ministarstvo kulture RS a od 2009. godine Ministarstvo nauke mu dodeljuje naučni status (M53).
U duhu nastavka rada na digitalizaciji i učvršćivanja saradnje sa drugim ustanovama kulture, Narodna biblioteka Pirot i Istorijski arhiv u Pirotu potpisali su sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, kako bi se i izdanja Istorijskog arhiva digitalizovala i postavila na sajt Biblioteke. Tako će se u okviru Zavičajne digitalne kolekcije, nakon odabranih naslova Muzeja Ponišavlja, naći i dvadeset knjiga čiji je izdavač Istorijski arhiv, među kojima su i nedavno objavljeni „Dnevnik“ Dragoljuba Jovanovića i njegova doktorska disertacija „Optimalni prinos od radničkog rada“. Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2021. godini, Narodnoj biblioteci Pirot su odobrena sredstva za projekat Zavičajna digitalna kolekcija, u iznosu od 500.000 dinara, čime je Biblioteci omogućeno da nastavi uspešno započet proces digitalizacije građe na novoj, unapređenoj platformi. Među naslovima koji su se našli u Zavičajnoj digitalnoj kolekciji su:
- „Arhivsko ogledalo prošlosti“ – Predrag M. Vidanović, 2019
- „Pirotski vremeplov – hronologija“ – Miljan Manić, 2017
- „Istorijski arhiv u Pirotu“ – Mileta Manić, 2016
- „Pirotski kraj u evropskom vrtlogu 1912-1918“ – Predrag M. Vidanović, 2015
- „Moj predak u Drugom svetskom ratu – dečji radovi“, 2018
- „Ratni dnevnik: 1912-1919“ – Svetozar J. Nikolić, 2018
- „Besmrtnici – spomenica izginulim u ratovima 1912-1918. Trećeg pešadijskog puka“ – Miljan Manić, 2014
- „Pirotski okrug – istorija administrativno-teritorijalnih podela 1878. do 2007. godine“ – Predrag M. Vidanović, 2020
- „65 godina vatrogastva u Pirotu“ – Mileta Manić, 1999
- „Moj predak u Velikom ratu“ – Udruženje istoričara Pirot, 2015
- „Popisi i šematizam u Pirotu od 1878. do 1910. godine“ – Ljubodrag Popović, 2010
- „Nadimci (prekori) Piroćanaca“ – Mileta Manić, 2011
- „Radni polet omladine pirotskog kraja 1944-1989“ – Dragoslav Vojčić, Viden Pančić, Goran Nikolić, 2012
- „Kameni ugalj i garavi „Ćira“ u senci prošlosti“ – Dušan Đurić, 2012
- „Pirot – od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja: zbornik radova“, 2018
- „Vodič Istorijskog arhiva u Pirotu“ – Predrag M. Vidanović, 2019
- „Trnjanski rodoslov“ – Nikola Videnović, 2014
- „Monografija sela Obrenovac od 1770. do 2011“ – Sava A. Minić, 2014
- „Optimalni prinos od radničkog rada“ (doktorska disertacija) – Dragoljub Jovanović
- „Dnevnik“ (knjige 1-4) – Dragoljub Jovanović, 2020
- Ruska emigracija u Pirotu – Davor Lazarević, 2019
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2021. godini, na kome je i Narodna biblioteka Pirot učestvovala sa projektom Zavičajna digitalna kolekcija, Biblioteci su odobrena sredstva u iznosu od 500.000 dinara. Cilj projekta Zavičajne digitalne kolekcije je nabavka nove i vredne opreme za digitalizaciju u vidu savremenog skenera i novog laptop računara. Trenutna oprema, koju koristimo u procesu digitalizacije stara je više od decenije, takođe je nabavljena putem projekta kod resornog ministarstva 2010. godine i više ne zadovoljava potrebe koje nameću novi programi za digitalnu pripremu i obradu građe. Neophodna oprema sada uključuje i laptop računar koji bi bio pogodnije rešenje jer bi omogućio paralelni rad sa drugog odeljenja ili eventualni rad od kuće.
U 2020. godini u Narodnoj biblioteci Pirot započet je proces prebacivanja i obrade zavičajne građe koja je digitalizovana u protekloj deceniji, kao i njeno prezentovanje putem nove unapređene onlajn aplikacije na adresi digitalna.nbpi.org.rs. Sva građa koja se nalazi na serveru Narodne biblioteke Pirot je unapred pripremljena za što lakši pregled, podeljena je u posebne kolekcije (monografske publikacije, serijske publikacije, stara i retka knjiga, neknjižna građa: slike, dopisne karte i razglednice, hartije od vrednosti, kartografska građa), pretraživa u punom tekstu, na srpskom i engleskom jeziku. Već sada je to ozbiljna digitalna biblioteka, s većom mogućnošću i prezentovanja i pretraživanja, vidljiva i javno dostupna širokom krugu ljudi, koja beleži veliku posećenost. Namenjena je kako studentima i istraživačima, tako i entuzijastima koji žele da saznaju nešto više o Pirotu i pirotskom kraju.
Ono što Biblioteka planira u budućnosti i što će nabavkom savremene opreme biti u znatnoj meri olakšano je obrada i dodavanje novih digitalnih dokumenata, kako onih koje fizički posedujemo u Biblioteci, tako i onih jedinica građe do čijih digitalnih kopija nameravamo da dođemo nastavkom saradnje sa drugim institucijama.
Obrada skenirane građe u programu ScanTailor naziv je vebinara koji je u četvrtak, 25. marta, organizovala Sekcija za digitalnu transformaciju biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije. Vebinar je vodio Milan Jovanović, bibliotekar Narodne biblioteke Pirot. ScanTailor je poseban program, napravljen s ciljem da objedini funkcije koje su neophodne za pripremu skeniranog materijala za dalju obradu i objavu. Svi ovi procesi su automatizovani, ubrzavaju proces rada i eliminišu potrebu za korišćenjem više programa. Radno okruženje je intuitivno i prilagođeno korisniku.
Kako je veliki broj bibliotekara iskazao zainteresovanost za ovu temu i prisustvo vebinaru, vebinar će biti ponovljen 1. aprila.
U četvrtak i petak, 26. i 27. novembra, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku organizovala je onlajn stručno savetovanje bibliotekara Srbije „Zavičajni fondovi – razvoj, teme i tendencije 2000-2020“. Drugog dana savetovanja održana je posebna Panel sesija „Novi trendovi digitalizacije zavičajne građe“ gde je, uz biblioteku domaćina i Narodnu biblioteku „Milutin Bojić“ iz Beograda, svoja iskustva bazirana na primeni novog softvera predstavila i Narodna biblioteka Pirot kao jedna od četiri biblioteke u Srbiji koja svoju digitalnu biblioteku bazira na Reskarti. Panelista Narodne biblioteke Pirot Milan Jovanović prezentovao je sadržaj Zavičajne digitalne kolekcije Narodne biblioteke Pirot, dostupnu građu, zanimljivosti, probleme sa kojima su se pirotski bibliotekari suočavali u svom radu, dalje planove.
Istovremeno, nastavljena je saradnja ustanova kulture u našem gradu pa je tako digitalna kolekcija bogatija za još nekoliko izdanja Muzeja Ponišavlja među kojima se posebno izdvaja trotomno izdanje “Pirot i srez nišavski” čijih će više od 3000 strana istorijske građe od sada biti na raspolaganju korisnicima.
Digitalna kolekcija Narodne biblioteke Pirot trenutno obuhvata oko 400 jedinica knjižne i neknjižne građe sa preko 26.000 digitalizovanih strana, pretraživa je u punom tekstu, i uvećava se na dnevnom nivou zahvaljujući i dobroj saradnji sa nacionalnom i bibliotekama u okruženju kao i drugim ustanovama kulture. Pregled skeniranih i obrađenih monografskih i serijskih publikacija, stare i retke knjige (Tefter nišavske mitropolije) i neknjižne građe (hartije od vrednosti, geografske karte, razglednice i dopisne karte od 1901. godine do danas) Narodne biblioteke Pirot može se videti na sajtu digitalna.nbpi.org.rs.
