Milorad Kostić
Narodna biblioteka Pirot će tokom novembra ove godine obeležiti 100 godina od rođenja Slobodana Džunića, jednog od najznačajnijih autora sa ovih prostora. Korisnici i svi zainteresovani će moći da tokom meseca vide izložbu Džunićevih dela na Zavičajnom odeljenju Biblioteke a neke od njih i pročitaju putem interneta u našoj Zavičajnoj digitalnoj kolekciji.
„Biblioteke i kulturni turizam“ tema je 4. stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Žički sabor bibliotekara“, koji je održan 6, 7. i 8. oktobra 2021. godine u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji, sa ciljem da se predstave različite mogućnosti kojima biblioteke raspolažu a koje doprinose razvoju turističke privrede, konkretno kulturnog turizma. Bibliotekari Narodne biblioteke Pirot Bojana Mitić, Milan Jovanović i Milorad Kostić u svom radu „Biblioteka kao vodič kroz kulturno nasleđe Pirota“ dali su osvrt na aktivno učešće Biblioteke u razvoju kulturnog turizma kroz različite vidove programskih aktivnosti poput izložbi, književnih večeri i predavanja, tribina, festivala stripa i drugih manifestacija, izdavaštvo, digitalizaciju.
Raznovrstan zavičajni fond Biblioteke, takođe, čini deo turističke ponude i omogućava detaljan uvid i upoznavanje sa Pirotom i okolinom. Pirot je poznat po velikom broju manastira, a uloga Biblioteke se ogleda i u tome da izdavanjem monografija, između ostalog i takve tematike, doprinese upoznavanju sa ovim svetinjama ali i njihovoj boljoj posećenosti. Neretko, dešava se da istraživači i turisti koji posećuju pirotski kraj pokažu interesovanje i za stvaralaštvo Slobodana Džunića (1921-1998), koje je obojeno prizorima života pod Midžorom, želeći da kroz njegova dela upoznaju predele Stare planine. Sastavni deo izdavačke produkcije Biblioteke jesu i dela napisana na dijalektu, čime se pirotski govor kao osobenost Pirota i Piroćanaca neguje i čuva od zaborava.
Zahvaljujući digitalizaciji i uspešno realizovanom projektu Biblioteke Zavičajna digitalna kolekcija, moguće je upoznati se sa nastankom, istorijom i geografijom Pirota, starim zanatima, književnošću, arhitekturom grada, svime što predstavlja lokalnu kulturnu baštinu i samim tim deo je i turističke ponude grada.
Stručni skupovi kakav je „Žički sabor bibliotekara“ dobra su prilika ne samo za rekapitulaciju dosadašnjih rezultata rada biblioteka, već i za razmenu znanja i iskustava i iniciranje novih projekata. Zbornik radova sa skupa u štampanom i elektronskom izdanju biće objavljen do kraja 2021. godine.
Promocija knjige drama Jovana Mijalkovića „Kome dadomo Koviljku“ i „U noći punog meseca“ održana je u četvrtak 30. septembra u Čitaonici Narodne biblioteke Pirot. Pored autora, o knjizi su govorili publicista Tomislav G. Panajotović, urednik izdanja Milorad Kostić, dok je tekstove iz knjige čitao poznati glumac Aleksandar Živković. Razgovor je vodila Milica Petrović, diplomirani filolog.
Ne dešava se često da određena dramska dela svoju afirmaciju dožive najpre pred pozorišnom publikom a da potom uđu i u svet književnosti. Upravo je takav slučaj sa dramama Jovana Mijalkovića, koje su prvi put odigrane na sceni Narodnog pozorišta Pirot 2009. godine, odnosno 2013. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ove komedije intrige pisane na dijalektu, koje su čistim i bezazlenim smehom vratile Piroćance u neko drugo, lepše vreme.
Fotografije sa promocije možete pogledati ovde.
Zbirka pesama Tomice Ćirića ,,Zavet ćutanja” najnovija je knjiga u izdanju Narodne biblioteke Pirot. I u ovoj zbirci Ćirić je ostao veran svom poetičkom principu; haosu i besmislu u svetu on se suprotstavlja poezijom koja je intelektualistička, gusto metaforička i često hermetička. Igranje formom, humor, intertekstualnost, nekanonizovani i razbarušeni rečnik takođe su odlike njegovog umetničkog izraza.
Posebnost ove zbirke, kojom će Ćirić (bar za sada) zaokružiti svoje pesničko stvaralaštvo, leži u njegovom intimističkom pristupu, okrenutosti ka unutra, u lirski intoniranim pesmama, a bez obzira da li peva o posebnosti žene ili o ulici u kojoj je rođen i odrastao, on biva podjednako ubedljiv i efektan. U gro pesama, ipak, pesnik je na svom dobro poznatom terenu. Kada peva o moralnoj utrnulosti ili našim mentalitetskim boljkama, on je beskompromisan ali i duhovit i ironičan.
I ovom zbirkom pesama Ćirić je pokazao da predstavlja sasvim autentičan pesnički glas na ovom našem podneblju. Njegove su pesme izazov za tumačenje i podsticaj za uživanje zbog snažne misaonosti i upečatljivosti pesničkih slika.
Milorad Kostić
Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila još od 1995. godine, kada je ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu, kao dan kada su preminuli veliki svetski pisci Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.
Po prvi put na ovaj dan vrata Narodne biblioteke Pirot zatvorena su za korisnike Biblioteke, ali ne i za razmišiljanja o važnosti knjige i čitanja, značajnim književnim temama, Servantesu, Šekspiru i drugim velikanima svetske književnosti, kao i o potrebi da se život, naročito u vreme pandemije korona virusa, oplemeni dobrom knjigom, pozorišnom predstavom, filmom.
Pozorišni reditelj David Alić i bibliotekar Milorad Kostić preporučuju vam pisce i naslove koje vredi pročitati.
Knjiga pod nazivom ,,Strogo poverljive priče iz glave“ prva je zbirka priča Borisa Starešine i prva njegova knjiga u izdanju Narodne biblioteke Pirot. Ovaj put u formi priča, Starešina još jednom pokazuje autentičan stil i veštinu književnog zanata.
Temasko-motivska razuđenost, intertekstualnost, mešanje pripovedačkih postupaka, neočekivani i apsurdni odnosi, bogatstvo različitih karaktera (i izmaštanih i realno postojećih), preplitanje iskustvene i imaginarne građe, različiti principi komponovanja… samo su neke od osobina ovih, uglavnom nagrađivanih, priča koje čine zbirku.
Pojedine priče predstavljaju čistu igru duha i piščeve imaginacije u kojima se raspravlja o univerzalnim pitanjima ljudske egzistencije, prolaznosti, Bogu (koji je inače prisutan i kao delatni lik), životu… Sa druge strane, veći je broj stranica koje su bliže stvarnosnoj prozi u kojima se autor bavi svakodnevnim stvarima, često ukazujući na društvene anomalije i naše mentalitetske boljke.
Duhovit, vedar ali i pesimističan i mračan, a pre svega hrabar i provokativan, Starešina će uspeti u onome u čemu svaki pisac želi da uspe. On uspeva da trgne čitaoca i da ga intrigira kako bi se prema književnom delu postavio aktivno, kako bi se i bunio i oduševljavao, razrešavao enigmu forme i misaonih spletova.
Svakako, ova zbirka predstavlja izazov za čitanje i dokaz da se i na našem podneblju (još uvek) nalaze ljudi koji znaju da pišu.
Urednik izdanja
Milorad Kostić