Loading ...
Književne večeri
Promocija knjige „Setilo se majke“ književnice Brankice Damjanović održana je u četvrtak 22. jula u tvrđavi Momčilov grad. Bila je to biti prilika da se autorka osvrne i na celokupno svoje dosadašnje književno stvaralaštvo. Brankica Damjanović bila je 20 godina novinar, spiker i urednik na televiziji. Poslednjih godina se posvetila isključivo književnosti, osnovala je i izdavačku kuću čija je misija da pomogne mladim, neafirmisanim autorima da objave svoja dela.
U proteklih četrnaest godina objavila je devet naslova. Njena prva objavljena knjiga je „(M)učenje jezika“ a poslednja do sada zbirka kratkih priča „Setilo se majke“. Između njih su još četiri zbirke crtica iz života: „Dobro je…“, „Ne bih ovo mogla bez tebe“, „Rukopis moga brata“ i „Rekla mi je volim te“, knjiga „Natura Sanat“, svojevrsni praktikum iz zdravog života i knjige „Moj sin Jovan“ i „Kći“.
Organizator promocije je Narodna biblioteka Pirot, u saradnji sa Muzejom Ponišavlja.
Fotografije sa književne večeri možete pogledati ovde.
Narodna biblioteka Pirot je u ponedeljak, 17. maja, ugostila književnicu Ivanu Dimić i na taj način obeležila Dan Biblioteke. Predstavljena je knjiga izabranih i novih priča, mnogoznačnog naslova, “Sve u svemu”. Knjiga obuhvata pet zbirki kratkih priča, prateći njihovu hronologiju － od slika iz detinjstva, rada u pozorištu, intimnih doživljaja do razmatranja čitalačkog iskustva.
Ivana Dimić je pisac, dramaturg i prevodilac. Autor brojih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Obavljala je funkciju pomoćnika ministra kulture, direktora Drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Za svoj prvi roman ,,Arzamas” (2016) dobila je Ninovu nagradu.
Promocija je održana u Čitanici biblioteke. Voditelj promocije je bila bibliotekar i profesor književnosti Bojana Mitić.
Fotografije sa promocije možete videti ovde.
U petak, 14. maja 2021. godine, u čitaonici Narodne biblioteke Pirot održano je književno veče na kome su predstavljeni romani “Isak Deus i njegovi izveštaji iz prašine” novinara, publiciste i romanopisca Ivana Radovanovića i “Poslednji muškarac” novinara i publiciste Muharema Bazdulja. Radovanović u svom novom romanu vraća satiru u srpsku književnost, dok se Bazdulj proročki bavi problemom virusa u svom novom delu.
Moderator programa bio je Momčilo Đurđić.
Fotografije sa književne večeri možete pogledati ovde.
Knjiga ,,Čovek i smrt u leksici i frazeologiji pirotskog govora (i govora susednih oblasti)” Dragoljuba Zlatkovića, objavljena je prošle godine u izdanju Etnografskog muzeja u Beogradu. Promocija knjige je bila zakazana za mart mesec, ali je odložena zbog trenutne epidemiološke situacije. Prateći nove trendove u tehnologiji, Narodna biblioteka Pirot je promovisala knjigu putem naloga na društvenim mrežama na kojima je prisutna. O knjizi je govorila dr Dušica Potić, profesor strukovnih studija na Akademiji tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, Odsek u Pirotu.
Dragoljub Zlatković celokupnu usmenu tadicionalnu kulturu pirotskog kraja beleži od 1965. godine. Kako kaže, smrt nikada nije bila tema razgovora sa sagovornicima, već su spontano govorili o njoj. Godine 1990. počinje da iz celokupnog prikupljenog materijala izdvaja i iskaze o smrti. Knjiga ,,Čovek i smrt” se sastoji iz 20 tematskih celina. Zlatković je prvo poglavlje naslovio ,,Bolest i lečenje” nagoveštavajući na taj način početak starenja, a završava se ne samo smrću, već i onim što dolazi posle nje – pogreb i običaji, tužbalice, predstave o ,,onom svetu”.
Dr Dušica Potić ističe da je Dragoljub Zlatković poznat pirotskoj javnosti i da slovi za Vuka Karadžića. ,,On je etnograf amater, ako se amaterizmom može smatrati 50 godina rada na prikupljanju etnografske i dijalektološke građe. Popisao je i opisao gotovo sve segmente života ovoga kraja, što je već samo po sebi dovoljno značajno. Treba imati u vidu da je nosilac folklora selo, a da nam selo umire, i sa poslednjim starcem i poslednjom staricom iz poslednjeg sela, ugasiće se i folklor u ovom obliku u kome ga sada poznajemo. Ugasiti se hoće ali neće i nestati jer ga je Zlatković sačuvao. Bilo bi nepravedno reći da je njegov rad samo od lokalnog značaja. Ceo taj potez od rumunske i bugarske granice predstavlja najarhaičniju regiju srpske kulture. Zapisavši gotovo u celini taj najstariji sloj srpske kulture do koga danas možemo da dopremo u celini, Dragoljub Zlatković ga je otrgao od zaborava. Nauka je prihvatila i vrednovala njegov rad, a sada je red na zvanične institucije i neku nacionalnu nagradu. Ako gradske vlasti ili institucije kulture Pirota reše da preuzmu neke korake u tom pravcu rado ću učestvovati u sastavljanju predloga.”
,,U leksici i frazeologiji smrti pirotskog govora i govora susednih oblasti ogleda se pre svega život Zlatkovićevih sabesednika. Njihovi iskazi su izraz težačkog trajanja usmerenog na opstanak i na mukotrpan rad. Za njih smrt često nije tragedija odlaska nego vrhunac, kruna njihovog životnog puta. Tek kada dođu crna kola, možemo da znamo ko je kakav čovek bio. Tu je naizgled oksimoron srećna smrt. Takvu smrt ima osoba koja je u životu radila, sticala, a sreća umiranja jeste u onome što je ostavila iza sebe – mnogo dece, a sva mu živa i puni domovi.”
Zbirka pesama Tomice Ćirića ,,Zavet ćutanja” najnovija je knjiga u izdanju Narodne biblioteke Pirot. I u ovoj zbirci Ćirić je ostao veran svom poetičkom principu; haosu i besmislu u svetu on se suprotstavlja poezijom koja je intelektualistička, gusto metaforička i često hermetička. Igranje formom, humor, intertekstualnost, nekanonizovani i razbarušeni rečnik takođe su odlike njegovog umetničkog izraza.
Posebnost ove zbirke, kojom će Ćirić (bar za sada) zaokružiti svoje pesničko stvaralaštvo, leži u njegovom intimističkom pristupu, okrenutosti ka unutra, u lirski intoniranim pesmama, a bez obzira da li peva o posebnosti žene ili o ulici u kojoj je rođen i odrastao, on biva podjednako ubedljiv i efektan. U gro pesama, ipak, pesnik je na svom dobro poznatom terenu. Kada peva o moralnoj utrnulosti ili našim mentalitetskim boljkama, on je beskompromisan ali i duhovit i ironičan.
I ovom zbirkom pesama Ćirić je pokazao da predstavlja sasvim autentičan pesnički glas na ovom našem podneblju. Njegove su pesme izazov za tumačenje i podsticaj za uživanje zbog snažne misaonosti i upečatljivosti pesničkih slika.
Milorad Kostić
Narodna biblioteka Pirot će u petak, 9. oktobra, sa početkom u 19 časova održati u holu Doma Vojske, uz sve mere zaštite od širenja kovida 19, književno veče na kome će biti predstavljen roman Pas i kontrabas autora Saše Ilića koji je ove godine dobio Ninovu nagradu za najbolji roman. Razgovor sa piscem vodiće Igor Đorđević. Ovo će biti prvo književno veče u Narodnoj biblioteci Pirot od proglašenja epidemije korona virusa sredinom marta.
Pas i kontrabas je roman koji govori o tome šta se događa danas ljudima koji su rođeni sedamdesetih godina, a koji su bili u ratu devedesetih. Glavni junak je džez muzičar, kontrabasista, a džez je vrlo važna komponenta u romanu koji počinje onda kada glavni junak prestaje da svira posle ratne traume koju nosi u sebi.
Saša Ilić (1972) se prvi put književnoj javnosti predstavio tekstovima u časopisu Reč 1995. godine a danas ih objavljuje na portalu Peščanik. Jedan je od šest autora zastupljenih u generacijskoj zbirci priča Pseći vek. Sa Draganom Boškovićem objavio je knjigu Odisej, a potom i Predosećanje građanskog rata, Dušanovac. Pošta, Lov na ježeve i Pad Kolumbije. Za roman Berlinsko okno dobio je stipendiju Borislav Pekić a potom je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Njegova proza prevedena je na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik. Jedan je od urednika izdavačke delatnosti Narodne biblioteke Srbije i Međunarodnog književnog festivala „POLIP“ u Prištini. Njegov roman Pas i kontrabas dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2019. godini.
