Loading ...
Vesti
U subotu, 25. marta, u organizaciji Narodne biblioteke Pirot, održana je Gradska smotra recitatora, 54. po redu. Na smotri je ukupno učestvovao 41 recitator.
Žiri u sastavu Aleksandar Aleksić, predsednik (glumac Narodnog pozorišta u Pirotu), dr Jelena Veljković Mekić (profesor strukovnih studija) i Milorad Kostić, član (profesor srpskog jezika i književnosti i diplomirani bibliotekar) doneo je sledeću odluku:
Mlađi uzrast (od I do IV razreda):
Anđelija Jašarević
Esma Cokun
Lara Petković
Vasilija Janjić
Danica Stamenović
Đorđe Tričković
Srednji uzrast (od V do VIII razreda):
Elena Petković
Rastko Đorđević
Dušan Pančić
Doroteja Tošić
Matija Antić
Mia Petrović
Stariji uzrast (srednja škola):
Kristina Gocev
Đorđe Icić
Matija Đurić
Andrea Tomović
Helena Jovanović
Tina Janačković
Sve učesnike smotre Narodna biblioteka Pirot je nagradila zahvalnicama, a najbolji su dobili i knjige.
Okružna smotra recitatora održaće se 8. aprila u Velikoj sali Centra za kulturu u Dimitrovgradu sa početkom u 10 časova.
Fotografije sa Gradske smotre možete pogledati ovde.
Ove nedelje, u izdanju Narodne biblioteke Pirot, izašla je knjiga “Kad je slnceto bilo pogolemo” autorke Dobrile Nezić, njena treća knjiga na dijalektu.
Knjiga Dobrile Nezić komponavana je, uslovno rečeno, iz dve zasebne narativne celine. Prvu čine kratke priče i novele, raznorodne po obliku, narativnoj tehnici, pripovedačkom glasu, tematsko-motivskoj usmerenosti, vremenskom i prostornom određenju. Te narativne oblike povezuje oslonjenost na autentičan život i neposrednu realnost, a njihov kohezioni motiv jesu lične i porodične drame, u prvom redu žena, čije teške sudbine imaju elemente i svakidašnjeg i tradicionalnog. Bilo da progovara o ozbiljnoj društvenoj patologiji kakva je krađa beba u porodilištu (Po očiti bi ga poznala) ili o sudbini majke koja je izgubila sinove u ratu (Baba Tala); bilo da je reč o ženi koja mora da se nosi sa svojim bolom jer nema poroda (Sudbino, zašto mene nagazi) ili pak o onim ženama koje dolaze u sukob sa okoštalim normama ruralne sredine istrajno se boreći za istinsku ljubav (Rodi me majćo, srećnu, pa me…, Teka če i naprajimo), autorka to čini bez patetike i paralelno sa zanimljivom fabulom, slika složena osećanja, intimne ispovesti i delikatna društvena stanja.
U drugom delu knjige, koji je žanrovski najpribližniji monodrami, u kojoj se glavni protagonista – Deda Stojan Čivličći, koji je odavno prevalio desetu deceniju, sprema da oženi svog praunuka, pa iako polako sumira svoj životni vek, ne odustaje od novih iskušenja i radosti. Sada, mnogo više koristeći svoj već spominjani dar za verbalnu i situacionu komiku, autorka opisuje svadbu dvoje mladih, ali pre svega generacijski jaz, odnos mlađih prema starijima ali i vrednosti jednog vremena u kontekstu sadašnjih okolnosti.
Jezik kojim se služi Dobrila Nezić, upotrebom idioma, arhaizama, lokalizama, objedinjuje svu ekspresivnost i pitoresknost, sentencioznost i eliptičnost dijalekatskog izraza čime je učinjen još jedan korak u očuvanju naše kulturne baštine i identiteta.
Ova knjiga nije, ili nije samo apoteoza rodnom selu Barje Čiflik, niti Pirotu, u kome je provela radni vek. Napisana u jednom mirnom i toplom narativnom stilu, obuhvatajući široki spektar ljudskih sudbina i poruka, ona ipak prevazilazi granice lokalnog i poprima univerzalniji karakter, pa svakako predstavlja još jedno vredno delo na lokalnoj književnoj sceni.
Završna konferencija “Novinska pismenost i kritičko mišljenje u bibliotekama”, okupila je kolege bibliotekare iz zemlje i regiona u Biblioteku grada Beograda, a među prisutnima bila je i bibliotekar Narodne biblioteke Pirot, Dunja Vidanović. Konferencija je realizovana u okviru programa Evropske unije Erasmus+. Cilj ovog projekta je unapređenje ključnih građanskih veština u eri postistine kroz kritičko razmišljanje i sposobnost da ispravno percipiraju medijske sadržaje. Akcenat je na osposobljavanju pojedinca, ali i demokratskog društva da ispravno usvaja informacije i kritički tumači medijske sadržaje. Kroz brojne prezentacije o novinskoj pismenosti, informacijskim poremećajima i ulozi inetrneta i društvenih medija u nastanku informacionog zagađenja i alate i tehnike za verifikaciju predstavljen je uticaj na svest pojedinca, na razvoj kognitivnih individualnih sposobnosti i mogućnost jačanja kritičke svesti u pogledu informativnog sadržaja.
Nosilac projekta je Biblioteka grada Beograda, a projekat je realizovan u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Letonije, Univerzitetom Hacettepe u Turskoj i Narodnim univerzitetom Žalec u Sloveniji.
Fotografije sa konferencije možete pogledati ovde.
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Narodna biblioteka Pirot je konkurisala sa projektom „Sufinansiranje matičnih funkcija u 2022. godini“, za koji je od resornog ministarstva dobila sredstva u iznosu od 250.000 dinara. Ova sredstva namenjena su za stručno usavršavanje i obuku bibliotečko-informacionih stručnjaka, kroz organizaciju akreditovanih predavanja i seminara za bibliotekare javnih i školskih biblioteka u Pirotskom okrugu, vršenje nadzora na stručnim radom biblioteka na teritoriji okruga, odlaske na relevantne stručne skupove, kako bi se blagovremeno ispratile sve novine na polju struke i odgovorilo na sve kompleksnije zahteve korisnika bibliotečkih usluga.
Tako je, u sklopu redovnog stručnog usavršavanja, Narodna biblioteka Pirot u utorak, 14. juna 2022. godine, organizovala akreditovani seminar „Zelena biblioteka“ autorskog tima Daniele Skoković, diplomiranog bibliotekara savetnika i Mladena Majstorovića, diplomiranog bibliotekara Narodne biblioteke Požega. Tema ovog interaktivnog seminara je bila promocija prve „zelene biblioteke“ u Srbiji, kao održivog modela rada sa decom koji iziskuje i svesrdnu podršku zajednice (vaspitnih i obrazovnih ustanova, medija, roditelja), a koji Biblioteka u Požegi poslednjih godina uspešno realizuje. Ovaj model lako mogu preuzeti i druge biblioteke, ukoliko postoji spremnost da se sa najmlađim članovima posvećeno radi na razvijanju ekološke pismenosti.
U uvodnom delu programa Daniela Skoković i Mladen Majstorović su prisutne bibliotekare upoznali s tim šta su to „zelene biblioteke“ kao i mreže zelenih biblioteka u svetu i okruženju, čije postojanje regulišu i međunarodni standardi. Posebno su se osvrnuli na projekte i usluge koje naše biblioteke realizuju s ciljem podizanja ekološke svesti u društvu. Potom su sa polaznicima seminara podelili svoja praktična iskustva i realizovane programe, uz projekciju video klipova o održanim aktivnostima u okviru „Zelene biblioteke“ u Narodnoj biblioteci u Požegi. Svaki polaznik seminara dobio je sertifikat o 6 sati stručnog usavršavanja, besplatan primerak priručnika „Zelena biblioteka“ čiji su autori predavači na seminaru, i olovku sa semenom. Nakon održanog seminara, predočeno im je da oni mogu postati koordinatori u svojim bibliotekama i zvanično se priključiti mreži „Zelene biblioteke“, razmenjujući iskustva u mreži i u budućnosti kroz nove onlajn susrete.
Cilj održavanja akreditovanih seminara u sklopu stalnog stručnog usavršavanja ogleda se u tome da bibliotekari budu osposobljeni da samostalno kreiraju programe sa ekološkim ali i drugim aktuelnim temama i da to postanu redovne usluge u njihovim bibliotekama. Kao rezultat takvog razmišljanja i delovanja, u Narodnoj biblioteci Pirot formiran je kutak za biblioterapiju, audio biblioteka a najnovija ideja koja će sačekati preseljenje biblioteke je pokretanje čitalačkog kluba.
Nedavno se u izdanju Narodne biblioteke Pirot pojavila knjiga „Susreti na mostu“ koju je priredila Kaja Pančić Milenković, pesnikinja i novinar lista „Sloboda“. Knjiga je nastala od tekstova desetoro književnika sa teritorije čitave Srbije (od Dimitrovgrada do Novog Sada) na zadate teme koje je Kaja Pančić Milenković osmislila.
Teme su formulisane u obliku sentenci, poslovica, aforizama, filozofski intoniranih misli ili stihova, a autori su na njih odgovarali kratkim pričama, lirskom prozom, mini esejima ili pesmama. Tako je nastala vrlo zamnimljiva knjiga od stotinu i koju više stranu s uputnim predgovorm Kaje Pančić Milenković.
Različita po sadržaju, originalna po ideji, s potencijalom da gradi novi mostove i podstiče nove ideje, već je izazvala značajno interesovanje čitalačke publike.
U izdanju Narodne biblioteke Pirot pojavila se nova zbirka pesama. Radi se o četvrtoj zbirci pirotskog pesnika Igora Đorđevića, pod nazivom Mimosveta.
Nova zbirka pesama napisana je u poetičkom kontinuitetu sa prethodnim pesnikovim knjigama. U njoj dominiraju teme traganja s pravom na razliku, teme borbenosti kojom se ostaje izvan vladajućeg palanačkog kruga, kao i teme traganja i odbijanja bespogovornog prihvatanja nametnute vladajuće slike sveta. Mesto mimosveta je mesto svakoga onog ko se ne slaže i jasno i glasno iznosi svoj stav. Pesnik sebe vidi u ulozi Filokteta koji odgovara na svaku ponudu Odiseja da ga lukavošću dovede u zabludu i prevari. On ima samo svoju poeziju, koju iznosi na svetlost dana. Pokazuje je ljutu i oštru, svetu koji kao svoj najveći ideal smatra lični ćar. Pri tom od tog sveta ne traži ni prihvatanje, ni pomilovanje. On ostaje na ulicama ovog grada.Hoda, gleda i pamti.
Igor Đorđević rođen je 1975. u Pirotu. Objavio je i zbirke pesama Virovi reke i zgarišta (2009), Zbirka nerešivih zamki (2011), Kontra (2015, u saradnji sa Tomicom Ćirićem). Uređivao je i fanzin Kontra, koji je bio glas Kulturne Ilegale Pirota.
