Loading ...
Vesti
Stručni skup Značenje i trajanje matičnosti u bibliotekarstvu: zajednički temelji u regionu, održan 20. i 21. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije, organizovan je povodom sedamdeset godina od osnivanja Bibliotečkog centra Narodne Republike Srbije na čijim temeljima je nastalo Matično odeljenje i ustanovljene matične funkcije kao funkcije od opšteg interesa u oblasti kulture. Regionalni karakter skupu dali su i brojni izlagači i učesnici iz matičnih biblioteka Srbije, ali i Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Republike Srpske, među kojima i dvoje radnika matične službe Narodne biblioteke Pirot, matične biblioteke Pirotskog okruga.
Skup je bio posvećen svim aspektima matičnosti u bibliotekarstvu počevši od osnivanja matičnih funkcija pa do savremenog pristupa matičnosti u bibliotečko-informacionoj delatnosti, s posebnim osvrtom na ulogu matičnih službi u razvoju naučnog rada u bibliotekarstvu kao i zaštiti kulturne baštine. Utisak je da su sve biblioteke u okruženju u velikoj meri nastavile razvoj na nekadašnjim zajednički uspostavljenim temeljima i tekovinama, te da su razlike manje u odnosu na međusobnu povezanost.
Značenje i trajanje matičnosti u bibliotekarstvu: zajednički temelji u regionu prvi je u nizu tematskih stručnih skupova iz oblasti bibliotekarstva koje će od 2023. godine Narodna biblioteka Srbije organizovati na godišnjem nivou pod nazivom BIBLIOVEZ-E.
U subotu, 25. marta, u organizaciji Narodne biblioteke Pirot, održana je Gradska smotra recitatora, 54. po redu. Na smotri je ukupno učestvovao 41 recitator.
Žiri u sastavu Aleksandar Aleksić, predsednik (glumac Narodnog pozorišta u Pirotu), dr Jelena Veljković Mekić (profesor strukovnih studija) i Milorad Kostić, član (profesor srpskog jezika i književnosti i diplomirani bibliotekar) doneo je sledeću odluku:
Mlađi uzrast (od I do IV razreda):
Anđelija Jašarević
Esma Cokun
Lara Petković
Vasilija Janjić
Danica Stamenović
Đorđe Tričković
Srednji uzrast (od V do VIII razreda):
Elena Petković
Rastko Đorđević
Dušan Pančić
Doroteja Tošić
Matija Antić
Mia Petrović
Stariji uzrast (srednja škola):
Kristina Gocev
Đorđe Icić
Matija Đurić
Andrea Tomović
Helena Jovanović
Tina Janačković
Sve učesnike smotre Narodna biblioteka Pirot je nagradila zahvalnicama, a najbolji su dobili i knjige.
Okružna smotra recitatora održaće se 8. aprila u Velikoj sali Centra za kulturu u Dimitrovgradu sa početkom u 10 časova.
Fotografije sa Gradske smotre možete pogledati ovde.
Ove nedelje, u izdanju Narodne biblioteke Pirot, izašla je knjiga “Kad je slnceto bilo pogolemo” autorke Dobrile Nezić, njena treća knjiga na dijalektu.
Knjiga Dobrile Nezić komponavana je, uslovno rečeno, iz dve zasebne narativne celine. Prvu čine kratke priče i novele, raznorodne po obliku, narativnoj tehnici, pripovedačkom glasu, tematsko-motivskoj usmerenosti, vremenskom i prostornom određenju. Te narativne oblike povezuje oslonjenost na autentičan život i neposrednu realnost, a njihov kohezioni motiv jesu lične i porodične drame, u prvom redu žena, čije teške sudbine imaju elemente i svakidašnjeg i tradicionalnog. Bilo da progovara o ozbiljnoj društvenoj patologiji kakva je krađa beba u porodilištu (Po očiti bi ga poznala) ili o sudbini majke koja je izgubila sinove u ratu (Baba Tala); bilo da je reč o ženi koja mora da se nosi sa svojim bolom jer nema poroda (Sudbino, zašto mene nagazi) ili pak o onim ženama koje dolaze u sukob sa okoštalim normama ruralne sredine istrajno se boreći za istinsku ljubav (Rodi me majćo, srećnu, pa me…, Teka če i naprajimo), autorka to čini bez patetike i paralelno sa zanimljivom fabulom, slika složena osećanja, intimne ispovesti i delikatna društvena stanja.
U drugom delu knjige, koji je žanrovski najpribližniji monodrami, u kojoj se glavni protagonista – Deda Stojan Čivličći, koji je odavno prevalio desetu deceniju, sprema da oženi svog praunuka, pa iako polako sumira svoj životni vek, ne odustaje od novih iskušenja i radosti. Sada, mnogo više koristeći svoj već spominjani dar za verbalnu i situacionu komiku, autorka opisuje svadbu dvoje mladih, ali pre svega generacijski jaz, odnos mlađih prema starijima ali i vrednosti jednog vremena u kontekstu sadašnjih okolnosti.
Jezik kojim se služi Dobrila Nezić, upotrebom idioma, arhaizama, lokalizama, objedinjuje svu ekspresivnost i pitoresknost, sentencioznost i eliptičnost dijalekatskog izraza čime je učinjen još jedan korak u očuvanju naše kulturne baštine i identiteta.
Ova knjiga nije, ili nije samo apoteoza rodnom selu Barje Čiflik, niti Pirotu, u kome je provela radni vek. Napisana u jednom mirnom i toplom narativnom stilu, obuhvatajući široki spektar ljudskih sudbina i poruka, ona ipak prevazilazi granice lokalnog i poprima univerzalniji karakter, pa svakako predstavlja još jedno vredno delo na lokalnoj književnoj sceni.
Završna konferencija “Novinska pismenost i kritičko mišljenje u bibliotekama”, okupila je kolege bibliotekare iz zemlje i regiona u Biblioteku grada Beograda, a među prisutnima bila je i bibliotekar Narodne biblioteke Pirot, Dunja Vidanović. Konferencija je realizovana u okviru programa Evropske unije Erasmus+. Cilj ovog projekta je unapređenje ključnih građanskih veština u eri postistine kroz kritičko razmišljanje i sposobnost da ispravno percipiraju medijske sadržaje. Akcenat je na osposobljavanju pojedinca, ali i demokratskog društva da ispravno usvaja informacije i kritički tumači medijske sadržaje. Kroz brojne prezentacije o novinskoj pismenosti, informacijskim poremećajima i ulozi inetrneta i društvenih medija u nastanku informacionog zagađenja i alate i tehnike za verifikaciju predstavljen je uticaj na svest pojedinca, na razvoj kognitivnih individualnih sposobnosti i mogućnost jačanja kritičke svesti u pogledu informativnog sadržaja.
Nosilac projekta je Biblioteka grada Beograda, a projekat je realizovan u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Letonije, Univerzitetom Hacettepe u Turskoj i Narodnim univerzitetom Žalec u Sloveniji.
Fotografije sa konferencije možete pogledati ovde.