Бранка Радичевића 10
  
  

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Анкета:

Да ли посећујете књижевне вечери у организацији Библиотеке?

Loading ... Loading ...
Архива:
Препорука за читање:

Вести

Због изненадне спречености доласка рецензента књиге “Наши у белом свету” Миломира Марића, главног и одговорног уредника Телевизије Хепи, принуђени смо да промоцију књиге одложимо. О новом термину промоције, бићете обавештени.

У оквиру 22. Салона књиге и графике, у петак, 9. априла, биће промовисана књига Бобана Митића “Наши у белом свету”, у организацији Народне библиотеке Пирот. Гости промоције биће рецензенти Томислав Г. Панајотовић и Миломир Марић, као и новинар и књижевник Вања Булић.

Књига “Наши у белом свету” први пут је објављена пре три деценије, такође у издању Библиотеке. Због великог интересовања читаоца и жеље да сазнају где су наши из белог света, да ли су међу живима и да ли су са успехом наставили своју каријеру, објављено је и допуњено издање са 40 занимљивих биографија Пироћанаца.

Промоција ће бити одржана у Дому културе са почетком у 18 и 30 часова.

Share

У четвртак, 8. априла, на 22. Салону књиге, одржана је трибина под називом “Редитељи, писци и књиге“. Гости трибине, у организацији Библиотеке, били су Милорад Милинковић, филмски редитељ и најопаснији трагач у квизу “Потера“, и Бошко Милосављевић, филмски документариста и писац.

Милинковић је режирао многе филмове који су обележили последње деценије, између осталих “Мртав ладан“, “Читуља за Ескобара“, “Патуљци са насловних страна“, “Здухач значи авантура“. Аутор је и више прозних остварења, а овом приликом, представиће свој роман “Мртав ладан и без ноге“, духовиту причу о нашој историји и догађајима с краја двадесетог века.

Бошко Милосављевић промовисаће свој роман “Повест о Ивану Шпановићу Шпанцу“ а, као аутор седам документарних филмова из српске и светске историје 20. века, говориће и о значају и изради документарних филмов, сарадњи са Драганом Бјелогрлићем, Небојшом Глоговцем, Милошем Биковићем, Никитом Михалковим.

Фотографије са трибине “Редитељи, писци и књиге” можете видети овде.

Share

На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекцијеје набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.

У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.

Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.

Share

Обрада скениране грађе у програму ScanTailor назив је вебинара који је у четвртак, 25. марта, организовала Секција за дигиталну трансформацију библиотека Библиотекарског друштва Србије. Вебинар је водио Милан Јовановић, библиотекар Народне библиотеке Пирот. ScanTailor је посебан програм, направљен с циљем да обједини функције које су неопходне за припрему скенираног материјала за даљу обраду и објаву. Сви ови процеси су аутоматизовани, убрзавају процес рада и елиминишу потребу за коришћењем више програма. Радно окружење је интуитивно и прилагођено кориснику.                

Како је велики број библиотекара исказао заинтересованост за ову тему и присуство вебинару, вебинар ће бити поновљен 1. априла.

Share

Светски дан читања наглас је обележен 3. фебруара, а Народна библиотека Пирот прославила га је управо – читајући са децом. Уз бајке браће Грим, поезију Душка Радовића, Драгана Лукића и Љубивоја Ршумовића, библиотекар Марија Шаровић, дружила се с првацима ОШ “Вук Караџић”.

Читање наглас не само да побољшава моћ читања као когнитивног процеса, већ их и друштвено зближава, дозвољавајући да у исто време деца доживе и субјективно и заједничко искуство.

Читање наглас је кључна метода за развијање читалачких навика. Оно такође доприноси да процес читања буде активнији. Док слушају малишани маштају о људима, местима и ситуацијама које нису упознали и доживели. Радња песме или приче је у центру дететове пажње и извор је корисног и узбудљивог искуства. Тиме се проширује  речник најмлађих, а малишани се упознају са богатством и лепотом књижевног језика.  На овај начин се ради и на превенцији тешкоћа у читању. Читање наглас развија машту и критичко мишљење код деце, а нарочито је драгоцено у комбинацији са разговором о прочитаном тексту.  

Фотографије дружења са првацима можете погледати овде.

Share

    Из штампе је изашао 45. број Пиротског зборника са девет прилога из разних области природних и друштвено-хуманистичких наука који обрађују различите теме везане за пиротски крај. Марија Марковић са нишког Природно-математичког факултета и њени сарадници коаутори су рада о употреби дивље руже у етномедицини Пиротског округа. Бранко Миладиновић из Геолошког завода Србије пише о минерализованој води у Горњем Стрижевцу код Бабушнице. Давор Лазаревић се бави параметрима морталитета становништва пиротске вароши у периоду 1879-1889. година. Драгана Фрфулановић, Милена Савић и Предраг Ђорђевић са лесковачке Академије струковних студија пишу о пиротском ћилиму као визуелном симболу у савременом модном дизајну. Љубинко Ракоњац са београдског Института за шумарство и његов ауторски тим истраживали су пожариште букове шуме друге године после пожара на планини Видлич. „Покушаји оживљавања торлачког идентитета у пиротском крају 90-их година XX века“ је наслов рада Дејана Крстића из Зајечара. Горан Николић је истраживао збирку копија докумената Илије Николића. Елена Васић Петровић из нишког Завода за заштиту споменика културе пише о презентацији Пиротске тврђаве модерним технологијама и формирању изложбених поставки у њему. Зоран Џунић из Београда се бави неким аспектима коришћења бренда Виа Милитарис у туристичке сврхе.

Пиротски зборник, публикација Народне библиотеке Пирот, једини је категоризовани научни часопис у Пиротском округу.

Пун текст Зборника или његове појединачне чланке можете преузети овде, уколико желите да Зборник прегледате или претражујете по задатом појму то можете учинити на страни наше завичајне дигиталне колекције.

Share