Надица Костић
ЕУ инфо кутак Ниш и Нови Сад и пројекат „ЕУ за културно наслеђе и туризам“, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, организовали су студијско путовање у Нови Сад – Европску престоницу културе 2022, намењено радницима у култури, уредницима културних програма, представницима независне уметничке сцене. Студијском посетом су били предвиђени састанци са представницима установа културе Новог Сада, представницима културних организација као и обиласци неких од актуелних програма и садржаја НС 2022, с циљем да се размене искуства, знања и идеје, као и да се умреже радници у култури зарад ширења идеја о Европској престоници културе и унапређења културне понуде у градовима на југу и југоистоку Србије.
Међу учесницима који су походили Нови Сад Пирот су представљали Марија Мијалковић, директорка Основне музичке школе “Др Драгутин Гостушки”, директорка Народне библиотеке Надица Костић и директор Дома културе Мишко Ћирић, који су били у прилици да, између осталог, посете Музичку школу “Исидор Бајић” и Балетску школу, Библиотеку и Галерију Матице српске, Српско народно позориште, Културни дистрикт, Музеј савремене уметности Војводине, упознају се са радом Фестивала уличних свирача и др.
Европска престоница културе установљена је како би се нагласило богатство и различитост европских култура, ојачале културне везе међу Европљанима, спојили људи из различитих европских земаља, упознале друге културе, промовисало узајамно разумевање и ојачао осећај европејства. Нови Сад је понео титулу Европске престонице културе 2022. године и међу првим је градовима ван Европске уније који је проглашен за Европску престоницу културе, поставши тако један од 60 градова који су понели ову титулу, негујући богатство различитости и интеркултуралности. Визија пројекта заснива се на идеји да се престоници културе оставе чврсти легати који у целини унапређују културни живот града.
Двадесета научна конференција „Библиотеке – читање – комуникације“, у организацији Народне библиотеке „Петко Р. Славејков“ из Великог Трнова и Факултета за библиотекарство и информационе технологије Великотрновског универзитета „Свети Кирило и Методије“ одржана је 17. новембра 2021. године у Великом Трнову у Републици Бугарској. Тема овогодишње јубиларне конференције је била „Библиотечке и информационе услуге за особе са посебним потребама“.
Због лоше епидемиолошке ситуације, конференција је одржана у онлајн формату преко ZOOM платформе. Заинтересовани су имали прилику да одслушају 25 излагања библиотекара из најзначајних библиотека у Бугарској и професора са Унивезитета за библиотечко-информационе технологије (УНИБИТ) из Софије и Библиотеке Руске академије наука из Санкт Петербурга, а међу излагачима нашли су се и библиотекари из Србије.
Излагање на тему „Особе са инвалидитетом и особе са посебним потребама у јавним библиотекама у Србији: трендови, услуге, програми“ имале су Надица Костић из Народне библиотеке Пирот и Елизабета Георгиев из Народне библиотеке „Детко Петров“ у Димитровграду. Сем основних података о развоју библиотечких услуга за особе са инвалидитетом у Србији, Костић и Георгиева су у раду представиле и искуство Народне библиотеке Пирот са пројектом „Аудио библиотека“ који је пиротска библиотека реализовала 2015. године уз подршку Министарства културе.
Библиотека у Пироту је, захваљујући посредовању Александра Радуловића, глумца и уметничког директора Народног позоришта Пирот, успоставила сарадњу са Задужбином „Кнез Мирослав Хумски“ у Требињу. Задужбина је основана 2017. године, с намером да сакупља, чува, истражује и публикује до сада углавном мало или недовољно познату изворну архивску и историјску грађу везану за живот Срба на простору Херцеговине, али и ширег подручја. Од оснивања до данас Задужбина је издала неколико значајних књига и зборника, чији је садржај аутентичан, и у којима се први пут објављују историјски документи везани за прошлост српског народа и Српске православне цркве. Нека од тих издања сада су део фонда Народне библиотеке Пирот.
У склопу Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ је и Библиотека, настала захваљујући ентузијазму самих чланова задужбине, која је овог лета отворена у Граду сунца.
У духу наставка рада на дигитализацији и учвршћивања сарадње са другим установама културе, Народна библиотека Пирот и Историјски архив у Пироту потписали су споразум о пословно-техничкој сарадњи, како би се и издања Историјског архива дигитализовала и поставила на сајт Библиотеке. Тако ће се у оквиру Завичајне дигиталне колекције, након одабраних наслова Музеја Понишавља, наћи и двадесет књига чији је издавач Историјски архив, међу којима су и недавно објављени „Дневник“ Драгољуба Јовановића и његова докторска дисертација „Оптимални принос од радничког рада“. На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, Народној библиотеци Пирот су одобрена средства за пројекат Завичајна дигитална колекција, у износу од 500.000 динара, чиме је Библиотеци омогућено да настави успешно започет процес дигитализације грађе на новој, унапређеној платформи. Међу насловима који су се нашли у Завичајној дигиталној колекцији су:
- „Архивско огледало прошлости“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Пиротски времеплов – хронологија“ – Миљан Манић, 2017
- „Историјски архив у Пироту“ – Милета Манић, 2016
- „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ – Предраг М. Видановић, 2015
- „Мој предак у Другом светском рату – дечји радови“, 2018
- „Ратни дневник: 1912-1919“ – Светозар Ј. Николић, 2018
- „Бесмртници – споменица изгинулим у ратовима 1912-1918. Трећег пешадијског пука“ – Миљан Манић, 2014
- „Пиротски округ – историја административно-територијалних подела 1878. до 2007. године“ – Предраг М. Видановић, 2020
- „65 година ватрогаства у Пироту“ – Милета Манић, 1999
- „Мој предак у Великом рату“ – Удружење историчара Пирот, 2015
- „Пописи и шематизам у Пироту од 1878. до 1910. године“ – Љубодраг Поповић, 2010
- „Надимци (прекори) Пироћанаца“ – Милета Манић, 2011
- „Радни полет омладине пиротског краја 1944-1989“ – Драгослав Војчић, Виден Панчић, Горан Николић, 2012
- „Камени угаљ и гарави „Ћира“ у сенци прошлости“ – Душан Ђурић, 2012
- „Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова“, 2018
- „Водич Историјског архива у Пироту“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Трњански родослов“ – Никола Виденовић, 2014
- „Монографија села Обреновац од 1770. до 2011“ – Сава А. Минић, 2014
- „Оптимални принос од радничког рада“ (докторска дисертација) – Драгољуб Јовановић
- „Дневник“ (књиге 1-4) – Драгољуб Јовановић, 2020
- Руска емиграција у Пироту – Давор Лазаревић, 2019
Уколико имате проблема са прегледом докумената, истa можете преузети путем следећег линка: