Народна библиотеке Пирот је најстарија установа културе у Пироту, намењена широкој јавности. Прво отварање Читаонице, претече данашње Библиотеке, одиграло се непосредно по ослобођењу од Турака, 1879. године, друго 1909. године Краљевим указом, да би након Другог светског рата, 17. маја 1947. године, свој рад започела Градска библиотека. Тај установитељски акт, трећи по реду, означио је и период стабилности и континуитета у раду библиотеке, омогућавши ширење и развој библиотечке делатности у пиротском крају.
Упркос запаженим резултатима на пољу ширења културе читања, Народна библиотека је често била у ситуацији да се сели јер све до 2024. године није имала функционалну библиотечку зграду у самом граду. Након реконструкције Дома Војске, Библиотека се уселила у један од најлепших библиотечких објеката у Србији. Нов, модерно опремљен простор од 1 322 м2 омогућио је, својом величином и функционалношћу, да Библиотека, поред стандардних одељења и служби, по први пут добије и читаоницу и адекватну салу за разне догађаје и јавне скупове.
Данас Народна библиотека Пирот располаже богатим библиотечким фондом од близу 100 000 књига, преко 200 наслова периодике, разноврсном некњижном грађом, старом и ретком књигом. Библиотека годишње учлани око 1 600 чланова и издаје на коришћење преко двадесет хиљада јединица библиотечке грађе. Међу члановима Библиотеке преовлађују најмлађи, чему доприносе и бројни и разноврсни програми намењени управо овој старосној групи. У циљу унапређења библиотечког пословања, Народна библиотека Пирот је од фебруара 2007. године као корисник програмске опреме COBISS умрежена у јединствен библиотечко-информациони систем Виртуелна библиотека Србије. Значајан део завичајне грађе је дигитализован и доступан на сајту Библиотеке, чиме је омогућена промоција завичајне баштине и ван локалних оквира.
Уз обављање основне библиотечко-информационе делатности, Библиотека је и организатор бројних књижевних сусрета, изложби, предавања, семинара од којих су неки имали и међународни карактер, округлих столова посвећених темама везаним за библиотекарство, идентитет Пироћанаца, стратегију локалног културног развоја. Гости пиротске Библиотеке су била најзначајнија имена српске књижевне сцене. Библиотека традиционално организује пропратне програме Салона књиге и графике и Пиротског културног лета, као и смотру рецитатора и “Читалачку значку”. Запажени је издавач и промотер многих завичајних публикација, међу којима је свакако најрелевантнији Пиротски зборник. Године 2025. Библиотека је установила награду за најбоље прозно дело “Слободан Џунић”, по најпознатијем и најаутентичнијем књижевнику с ових простора.
Статус матичне библиотеке за библиотечке установе на подручју Пиротског округа Народна библиотека Пирот добила је 1994. године. Упркос некад развијеној мрежи сеоских филијала, пиротска библиотека данас нема ни један стационарни огранак у сеоским и приградским насељима нити покретну библиотеку (библиобус).
Циљ Библиотеке данас је да својим корисницима омогући перманентно образовање, социјалну интеграцију, да промовише културу читања од најмлађег узраста, негује завичајност и њене највеће уметничке вредности и домете – кроз континуирано побољшање услова за рад и унапређивање услуга које пружа својим корисницима: читаоница, мала сала и мултифункцијска сала где се одржавају бројни програми, библиотека за младе (тзв. тинејџерски кутак), колекција аудио књига намењених слепим и слабовидим лицима и читаоничка места за лица са потешкоћама у читању, профилисано научно одељење…
Дан Библиотеке обележава се и слави 17. маја.