Narodna biblioteke Pirot je najstarija ustanova kulture u Pirotu, namenjena širokoj javnosti. Prvo otvaranje Čitaonice, preteče današnje Biblioteke, odigralo se neposredno po oslobođenju od Turaka, 1879. godine, drugo 1909. godine Kraljevim ukazom, da bi nakon Drugog svetskog rata, 17. maja 1947. godine, svoj rad započela Gradska biblioteka. Taj ustanoviteljski akt, treći po redu, označio je i period stabilnosti i kontinuiteta u radu biblioteke, omogućavši širenje i razvoj bibliotečke delatnosti u pirotskom kraju.
Uprkos zapaženim rezultatima na polju širenja kulture čitanja, Narodna biblioteka je često bila u situaciji da se seli jer sve do 2024. godine nije imala funkcionalnu bibliotečku zgradu u samom gradu. Nakon rekonstrukcije Doma Vojske, Biblioteka se uselila u jedan od najlepših bibliotečkih objekata u Srbiji. Nov, moderno opremljen prostor od 1 322 m2 omogućio je, svojom veličinom i funkcionalnošću, da Biblioteka, pored standardnih odeljenja i službi, po prvi put dobije i čitaonicu i adekvatnu salu za razne događaje i javne skupove.
Danas Narodna biblioteka Pirot raspolaže bogatim bibliotečkim fondom od blizu 100 000 knjiga, preko 200 naslova periodike, raznovrsnom neknjižnom građom, starom i retkom knjigom. Biblioteka godišnje učlani oko 1 600 članova i izdaje na korišćenje preko dvadeset hiljada jedinica bibliotečke građe. Među članovima Biblioteke preovlađuju najmlađi, čemu doprinose i brojni i raznovrsni programi namenjeni upravo ovoj starosnoj grupi. U cilju unapređenja bibliotečkog poslovanja, Narodna biblioteka Pirot je od februara 2007. godine kao korisnik programske opreme COBISS umrežena u jedinstven bibliotečko-informacioni sistem Virtuelna biblioteka Srbije. Značajan deo zavičajne građe je digitalizovan i dostupan na sajtu Biblioteke, čime je omogućena promocija zavičajne baštine i van lokalnih okvira.
Uz obavljanje osnovne bibliotečko-informacione delatnosti, Biblioteka je i organizator brojnih književnih susreta, izložbi, predavanja, seminara od kojih su neki imali i međunarodni karakter, okruglih stolova posvećenih temama vezanim za bibliotekarstvo, identitet Piroćanaca, strategiju lokalnog kulturnog razvoja. Gosti pirotske Biblioteke su bila najznačajnija imena srpske književne scene. Biblioteka tradicionalno organizuje propratne programe Salona knjige i grafike i Pirotskog kulturnog leta, kao i smotru recitatora i “Čitalačku značku”. Zapaženi je izdavač i promoter mnogih zavičajnih publikacija, među kojima je svakako najrelevantniji Pirotski zbornik. Godine 2025. Biblioteka je ustanovila nagradu za najbolje prozno delo “Slobodan Džunić”, po najpoznatijem i najautentičnijem književniku s ovih prostora.
Status matične biblioteke za bibliotečke ustanove na području Pirotskog okruga Narodna biblioteka Pirot dobila je 1994. godine. Uprkos nekad razvijenoj mreži seoskih filijala, pirotska biblioteka danas nema ni jedan stacionarni ogranak u seoskim i prigradskim naseljima niti pokretnu biblioteku (bibliobus).
Cilj Biblioteke danas je da svojim korisnicima omogući permanentno obrazovanje, socijalnu integraciju, da promoviše kulturu čitanja od najmlađeg uzrasta, neguje zavičajnost i njene najveće umetničke vrednosti i domete – kroz kontinuirano poboljšanje uslova za rad i unapređivanje usluga koje pruža svojim korisnicima: čitaonica, mala sala i multifunkcijska sala gde se održavaju brojni programi, biblioteka za mlade (tzv. tinejdžerski kutak), kolekcija audio knjiga namenjenih slepim i slabovidim licima i čitaonička mesta za lica sa poteškoćama u čitanju, profilisano naučno odeljenje…
Dan Biblioteke obeležava se i slavi 17. maja.