Loading ...
Милорад Костић
Народна библиотека Пирот ће током новембра ове године обележити 100 година од рођења Слободана Џунића, једног од најзначајнијих аутора са ових простора. Корисници и сви заинтересовани ће моћи да током месеца виде изложбу Џунићевих дела на Завичајном одељењу Библиотеке а неке од њих и прочитају путем интернета у нашој Завичајној дигиталној колекцији.
„Библиотеке и културни туризам“ тема је 4. стручног скупа са међународним учешћем „Жички сабор библиотекара“, који је одржан 6, 7. и 8. октобра 2021. године у Краљеву и Врњачкој Бањи, са циљем да се представе различите могућности којима библиотеке располажу а које доприносе развоју туристичке привреде, конкретно културног туризма. Библиотекари Народне библиотеке Пирот Бојана Митић, Милан Јовановић и Милорад Костић у свом раду „Библиотека као водич кроз културно наслеђе Пирота“ дали су осврт на активно учешће Библиотеке у развоју културног туризма кроз различите видове програмских активности попут изложби, књижевних вечери и предавања, трибина, фестивала стрипа и других манифестација, издаваштво, дигитализацију.
Разноврстан завичајни фонд Библиотеке, такође, чини део туристичке понуде и омогућава детаљан увид и упознавање са Пиротом и околином. Пирот је познат по великом броју манастира, а улога Библиотеке се огледа и у томе да издавањем монографија, између осталог и такве тематике, допринесе упознавању са овим светињама али и њиховој бољој посећености. Неретко, дешава се да истраживачи и туристи који посећују пиротски крај покажу интересовање и за стваралаштво Слободана Џунића (1921-1998), које је обојено призорима живота под Миџором, желећи да кроз његова дела упознају пределе Старе планине. Саставни део издавачке продукције Библиотеке јесу и дела написана на дијалекту, чиме се пиротски говор као особеност Пирота и Пироћанаца негује и чува од заборава.
Захваљујући дигитализацији и успешно реализованом пројекту Библиотеке Завичајна дигитална колекција, могуће је упознати се са настанком, историјом и географијом Пирота, старим занатима, књижевношћу, архитектуром града, свиме што представља локалну културну баштину и самим тим део је и туристичке понуде града.
Стручни скупови какав је „Жички сабор библиотекара“ добра су прилика не само за рекапитулацију досадашњих резултата рада библиотека, већ и за размену знања и искустава и иницирање нових пројеката. Зборник радова са скупа у штампаном и електронском издању биће објављен до краја 2021. године.
Промоција књиге драма Јована Мијалковића „Коме дадомо Ковиљку“ и „У ноћи пуног месеца“ одржана је у четвртак 30. септембра у Читаоници Народне библиотеке Пирот. Поред аутора, о књизи су говорили публициста Томислав Г. Панајотовић, уредник издања Милорад Костић, док је текстове из књиге читао познати глумац Александар Живковић. Разговор је водила Милица Петровић, дипломирани филолог.
Не дешава се често да одређена драмска дела своју афирмацију доживе најпре пред позоришном публиком а да потом уђу и у свет књижевности. Управо је такав случај са драмама Јована Мијалковића, које су први пут одигране на сцени Народног позоришта Пирот 2009. године, односно 2013. Публика је са одушевљењем прихватила ове комедије интриге писане на дијалекту, које су чистим и безазленим смехом вратиле Пироћанце у неко друго, лепше време.
Фотографије са промоције можете погледати овде.
Збирка песама Томице Ћирића ,,Завет ћутања” најновија је књига у издању Народне библиотеке Пирот. И у овој збирци Ћирић је остао веран свом поетичком принципу; хаосу и бесмислу у свету он се супротставља поезијом која је интелектуалистичка, густо метафоричка и често херметичка. Играње формом, хумор, интертекстуалност, неканонизовани и разбарушени речник такође су одлике његовог уметничког израза.
Посебност ове збирке, којом ће Ћирић (бар за сада) заокружити своје песничко стваралаштво, лежи у његовом интимистичком приступу, окренутости ка унутра, у лирски интонираним песмама, а без обзира да ли пева о посебности жене или о улици у којој је рођен и одрастао, он бива подједнако убедљив и ефектан. У гро песама, ипак, песник је на свом добро познатом терену. Када пева о моралној утрнулости или нашим менталитетским бољкама, он је бескомпромисан али и духовит и ироничан.
И овом збирком песама Ћирић је показао да представља сасвим аутентичан песнички глас на овом нашем поднебљу. Његове су песме изазов за тумачење и подстицај за уживање због снажне мисаоности и упечатљивости песничких слика.
Милорад Костић
Светски дан књиге прославља се широм света 23. априла још од 1995. године, када је установљен на Генералној конференцији Унеска у Паризу, као дан када су преминули велики светски писци Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир.
По први пут на овај дан врата Народне библиотеке Пирот затворена су за кориснике Библиотеке, али не и за размишиљања о важности књиге и читања, значајним књижевним темама, Сервантесу, Шекспиру и другим великанима светске књижевности, као и о потреби да се живот, нарочито у време пандемије корона вируса, оплемени добром књигом, позоришном представом, филмом.
Позоришни редитељ Давид Алић и библиотекар Милорад Костић препоручују вам писце и наслове које вреди прочитати.
Књига под називом ,,Строго поверљиве приче из главе“ прва је збирка прича Бориса Старешине и прва његова књига у издању Народне библиотеке Пирот. Овај пут у форми прича, Старешина још једном показује аутентичан стил и вештину књижевног заната.
Темаско-мотивска разуђеност, интертекстуалност, мешање приповедачких поступака, неочекивани и апсурдни односи, богатство различитих карактера (и измаштаних и реално постојећих), преплитање искуствене и имагинарне грађе, различити принципи компоновања… само су неке од особина ових, углавном награђиваних, прича које чине збирку.
Поједине приче представљају чисту игру духа и пишчеве имагинације у којима се расправља о универзалним питањима људске егзистенције, пролазности, Богу (који је иначе присутан и као делатни лик), животу… Са друге стране, већи је број страница које су ближе стварносној прози у којима се аутор бави свакодневним стварима, често указујући на друштвене аномалије и наше менталитетске бољке.
Духовит, ведар али и песимистичан и мрачан, а пре свега храбар и провокативан, Старешина ће успети у ономе у чему сваки писац жели да успе. Он успева да тргне читаоца и да га интригира како би се према књижевном делу поставио активно, како би се и бунио и одушевљавао, разрешавао енигму форме и мисаоних сплетова.
Свакако, ова збирка представља изазов за читање и доказ да се и на нашем поднебљу (још увек) налазе људи који знају да пишу.
Уредник издања
Милорад Костић