Loading ...
2021
Поводом значајног јубилеја за српску културу – 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, Народна библиотека Пирот је реализовала литерарни конкурс за ученике основних и средњих школа на две теме “Иво Андрић – писац за сва времена” и “Звезданог неба и људског срца никада се човек неће моћи нагледати”. На конкурс је пристигло 39 радова из Пирота, Београда, Јагодине, Ниша, Књажевца и других градова, од тога 17 радова ученика средњих и 22 рада ученика основних школа. С обзиром на број радова, одлучено је да се награде доделе у две категорије – посебно ученицима основних а посебно ученицима средњих школа.
У категорији основна школа награђени су:
I награда
Софија Јовичић (ОШ “Вук Караџић”, VIII разр.)
II награда
Андреа Костић (ОШ “Вук Караџић”, VIII разр.)
III награда
Сара Игњатовић (ОШ “8. септембар”, VIII разр.) и Габриел Ицић (ОШ “Вук Караџић”, VII разр.)
У категорији средња школа награђени су:
I награда
Урош Тирнанић (Савремена гимназија, Београд; III разред)
II награда
Бојана Реџић (Основна и средња школа “Младост”, III разр.)
III награда
Катја Пејчић (Гимназија Пирот, II разр.) и Лана Спасић (Гимназија Пирот, IV разр.)
Свечано уручивање награда најуспешнијим учесницима конкурса одржано је данас у Читаоници Библиотеке. Првонаграђени у категорији средња школа Урош Тирнанић из Београда није могао да дође, али се захвалио на награди, истакавши како је „велики изазов и одговорност писати о нашем највећем писцу, избећи стереотипе, побећи од класичне форме есеја, а опет обухватити важне чињенице из живота писца“.
У образложењу жирија састављеног од библиотекара професора књижевности, истакнуто је да се жири у свом раду руководио, превасходно естетским критеријумима и оригиналношћу израза, а пристигли радови били су у форми песама, есеја а било је и поетски надахнутих прича. Конкурс је показао да деца знају праву вредност Иве Андрића за целокупну нашу књижевност, да га радо читају као и да им његово дело представља неисцрпну инспирацију.
Најуспешнијим учесницима конкурса уручене су вредне књиге, мајица овогодишње Читалачке значке, букмаркери и чланске карте Библиотеке.
Удружење грађана Сигма Плус, непрофитна невладина хуманитарна организација из Ниша, организовало је јавну акцију прикупљања књига за Народну библиотеку Пирот, у коју су се укључили и мигранти из прихватних центара са југа Србије. Председница Удружења Горана Илић са сарадницом Милицом Ђорђевић и двојицом корисника тренутно смештеним у прихватном центру у Прешеву донирали су прикупљене књиге (део књига је донација UNHCR канцеларије у Београду) пиротској Библиотеци у петак, 16. децембра. Међу књигама које су дониране Народној библиотеци Пирот углавном се налазе дефицитарни наслови које су библиотекари сами изабрали, као што су књиге намењене Кутку за библиотерапију и наслови који се налазе у програму „Читалачка значка”.
Циљ ове акције је, осим обезбеђивања књига за пиротску Библиотеку, промоција мирног суживота и једнаких права за све, уз настојање да се ублажи антимиграциона кампања која је све присутнија.
Конференција за новинаре поводом представљања најновијег издања Народне библиотеке Пирот, књиге „Живот и прикљученија Мијалка Расничког“ аутора Томислава Г. Панајотовића, одржана је у четвртак 16. децембра 2021. године у Читаоници Библиотеке. О књизи су говорили: уредник издања Милорад Костић, дипл. библиотекар, Јован Динчић, представник издавача, глумац Александар Живковић и аутор. Због тренутне епидемиолошке ситуације представљање најновије књиге Томислава Г. Панајотовића је протекло без присуства публике.
Библиотекари Народне библиотеке Пирот и Народне библиотеке “Детко Петров” из Димитровграда обишли су заједно прошле недеље Градску библиотеку “Владислав Петковић Дис” у Чачку. Библиотека у Чачку представља одличан пример како се зграда старог Дома Војске може преобратити у модерну и пре свега функционалну библиотеку испуњавајући највише стандарде за јавне библиотеке.
Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” простире се на површини од скоро 3.500 квадратних метара. Сва одељења Библиотеке су модерно опремљена. Одељење за децу и младе представља једно од најлепших и највећих дечјих одељења на овим просторима. Корисници Библиотеке имају 70 места у најсавременијим читаоницама за коришћење дневне штампе и интернета, литературе у одељењима, за радионице, као и за предах уз књиге на посебно осмишљеним местима. Библиотека поседује три сале за културно-едукативне садржаје, групно учење или неформалне састанке, као и галеријски простор за излагање, кафе-клуб, велику терасу итд. У оквиру свог објекта између осталог располаже и полуотвореним унутрашњим двориштем од 300 квадратних метара у којем се налази амфитеатар са сценом за летње садржаје.
Захваљујемо се колегама из Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” на указаном гостопримству.
Која су ваша очекивања везана за изглед и функционалност Библиотеке након најављеног реновирања Дома Војске у Пироту? Пишите нам у коментарима овде.
Двадесета научна конференција „Библиотеке – читање – комуникације“, у организацији Народне библиотеке „Петко Р. Славејков“ из Великог Трнова и Факултета за библиотекарство и информационе технологије Великотрновског универзитета „Свети Кирило и Методије“ одржана је 17. новембра 2021. године у Великом Трнову у Републици Бугарској. Тема овогодишње јубиларне конференције је била „Библиотечке и информационе услуге за особе са посебним потребама“.
Због лоше епидемиолошке ситуације, конференција је одржана у онлајн формату преко ZOOM платформе. Заинтересовани су имали прилику да одслушају 25 излагања библиотекара из најзначајних библиотека у Бугарској и професора са Унивезитета за библиотечко-информационе технологије (УНИБИТ) из Софије и Библиотеке Руске академије наука из Санкт Петербурга, а међу излагачима нашли су се и библиотекари из Србије.
Излагање на тему „Особе са инвалидитетом и особе са посебним потребама у јавним библиотекама у Србији: трендови, услуге, програми“ имале су Надица Костић из Народне библиотеке Пирот и Елизабета Георгиев из Народне библиотеке „Детко Петров“ у Димитровграду. Сем основних података о развоју библиотечких услуга за особе са инвалидитетом у Србији, Костић и Георгиева су у раду представиле и искуство Народне библиотеке Пирот са пројектом „Аудио библиотека“ који је пиротска библиотека реализовала 2015. године уз подршку Министарства културе.
Завршен је двомесечни пројекат Википедијанац стажиста у Народној библиотеци Пирот са изузетним успехом. Захваљујући реализацији овог пројекта, написани су и допуњени бројни чланци важни за културу пиротског краја, а ослобођене су и важне фотографије за илустрацију чланака на Википедији и чак 13 зборника и књига!
Народна библиотека Пирот, своје корене веже за 1878. годину, када је настала прва читаоница у Пироту, док је званична година оснивања Библиотеке 1947. под називом Градска књижница са читаоницом. Библиотека је направила велику реформу у популаризацији књига и читања у пиротском крају. Постала је културни центар. Данас, Библиотека располаже са преко 80.000 књига и фондом периодике од близу 200 наслова, такође, примећена је по труду у сфери дигитализације, па тако можете посетити и Завичајну дигиталну колекцију Библиотеке, на чијем обогаћивању свакодневно раде.
Википедијанац стажиста, Милена Миленковић, је током овог пројекта написала 27 нових чланака, допунила 24, а 16 илустровала. На Викимедијину оставу је постављена 51 датотека, где се налазе фотографије важне за илустрацију чланака на Википедији и чак 13 зборника и књига. Сада, на Викимедијиној остави можете наћи збирку Пиротског зборника, Албум пиротских ћилимова и многе друге. Током стажирања написани су чланци биографија знаменитих личности за историју и културу наше земље, о културно – историјским споменицима пиротског краја, насељима и одличјима.
Википедијанац стажиста део је глобалног програма сарадње са институцијама културе ГЛАМ (Galleries, Libraries, Archives, Museums), који се спроводи у читавом свету скоро 10 година. Идеја овог програма је у двосмерној сарадњи са установама културе, којима се додељује искусан уредник Википедије на одређени временски период, како би радио на увећању садржаја вики пројеката из области културно-историјског наслеђа
Аутор: Горана Гомирац, Викимедија Србије
Извор: Викимедија Србије