Loading ...
Вести
Последњи број часописа Библиотекар, часописа са најдужом традицијом у области библиотекарства, који се управо појавио из штампе, у целости је тематски посвећен раду библиотека(ра) током пандемије. У том периоду дигиталне колекције су се издвојиле као значајан извор информација. Управо из тог разлога у фокусу новог броја су дигиталне библиотеке.
Централну рубрику Тема отвара рад у којем су по први пут детаљно представљени алати Rescarta Toolkit који заједно омогућавају ефикасну изградњу дигиталних библиотека. Реч је о скупу алата који се у Србији једино користе у Библиотеци града Београда, Градској библиотеци “Владислав Петковић Дис” у Чачку, Библиотеци “Милутин Бојић” у Београду и Народној библиотеци Пирот, а аутори текста су библиотекари из поменутих библиотека, међу којима је и дипломирани библиотекар Народне библиотеке Пирот Милан Јовановић.
Друштво библиотекара Србије издало је први број часописа Библиотекар 1948. године, објављивање часописа подржава Министарство културе РС а од 2009. године Министарство науке му додељује научни статус (М53).
Градска смотра рецитатора одржана је у среду 14. априла у Народној библиотеци Пирот, с обзиром на лошу епидемиолошку ситуацију – у онлајн формату. Такмичари нису наступали уживо, већ су организатору Библиотеци достављени снимци њиховог наступа. Комисија у саставу Александар Радуловић, глумац, председник комисије, Томица Ћирић, професор српског језика и књижевности, члан и Бојана Митић, професор књижевности и библиотекар, члан, заседала је уживо, док су снимци такмичара били емитовани у континуитету за сваки узраст посебно, као што је то случај у нормалним околностима.
У оквиру прве категорије млађи узраст (ученици од I до IV разреда) учествовало је 18 такмичара, у другој категорији средњи узраст (ученици V од VIII разреда) учествовало је 10 такмичара, а у трећој категорији која обухвата ученике од I до IV разреда средње школе (старији узраст) три такмичарке.
Комисија је једногласно донела одлуку о такмичарима који су се пласирали на Окружну смотру рецитатора која ће се одржати 24. априла у Белој Паланци, такође у онлајн формату.
Млађи узраст
- Млађан Стојановић („Хоће ветар у пензију“, Татјана Ђулинац)
- Ксенија Живковић („Проблем једног нилског коња“, Елизабета Георгиев) и Дуња Божић ( „Ветар“, Мин Лабертон)
- Мила Антић („Брбљивица“, Радмила Ђурђевић) и Алекса Здравковић („Љубавна песма“, Милован Данојлић)
- Богдан Ћирић („Пример за углед“, Владимир Стоиљковић)
Средњи узраст
- Саша Петровић („Зое нам се заљубишка“, Елизабета Георгиев)
- Доротеа Тошић („Баба у пубертету“, Тоде Николетић)
- Ђорђе Ицић („Лагано умире“, Пабло Нерудо)
- Хелена Јовановић („Неко те не воле људи“, Недељко Попадић), Ања Ђорђевић Денчев („Дрхтава песма“, Мирослав Антић) и Сташа Стојановић („Библиотека“, Александар Аја Шомиз)
Старији узраст
- Андреа Томовић („Без снова“, Чарлс Буковски)
- Марија Савов („Под истом звездом“, Вислава Шимборска) и Емилија Николић („Уникат“, Горан Тадић)
Библиотека ће најуспешније такмичаре наградити плакетама и књигама.
У духу наставка рада на дигитализацији и учвршћивања сарадње са другим установама културе, Народна библиотека Пирот и Историјски архив у Пироту потписали су споразум о пословно-техничкој сарадњи, како би се и издања Историјског архива дигитализовала и поставила на сајт Библиотеке. Тако ће се у оквиру Завичајне дигиталне колекције, након одабраних наслова Музеја Понишавља, наћи и двадесет књига чији је издавач Историјски архив, међу којима су и недавно објављени „Дневник“ Драгољуба Јовановића и његова докторска дисертација „Оптимални принос од радничког рада“. На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, Народној библиотеци Пирот су одобрена средства за пројекат Завичајна дигитална колекција, у износу од 500.000 динара, чиме је Библиотеци омогућено да настави успешно започет процес дигитализације грађе на новој, унапређеној платформи. Међу насловима који су се нашли у Завичајној дигиталној колекцији су:
- „Архивско огледало прошлости“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Пиротски времеплов – хронологија“ – Миљан Манић, 2017
- „Историјски архив у Пироту“ – Милета Манић, 2016
- „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ – Предраг М. Видановић, 2015
- „Мој предак у Другом светском рату – дечји радови“, 2018
- „Ратни дневник: 1912-1919“ – Светозар Ј. Николић, 2018
- „Бесмртници – споменица изгинулим у ратовима 1912-1918. Трећег пешадијског пука“ – Миљан Манић, 2014
- „Пиротски округ – историја административно-територијалних подела 1878. до 2007. године“ – Предраг М. Видановић, 2020
- „65 година ватрогаства у Пироту“ – Милета Манић, 1999
- „Мој предак у Великом рату“ – Удружење историчара Пирот, 2015
- „Пописи и шематизам у Пироту од 1878. до 1910. године“ – Љубодраг Поповић, 2010
- „Надимци (прекори) Пироћанаца“ – Милета Манић, 2011
- „Радни полет омладине пиротског краја 1944-1989“ – Драгослав Војчић, Виден Панчић, Горан Николић, 2012
- „Камени угаљ и гарави „Ћира“ у сенци прошлости“ – Душан Ђурић, 2012
- „Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја: зборник радова“, 2018
- „Водич Историјског архива у Пироту“ – Предраг М. Видановић, 2019
- „Трњански родослов“ – Никола Виденовић, 2014
- „Монографија села Обреновац од 1770. до 2011“ – Сава А. Минић, 2014
- „Оптимални принос од радничког рада“ (докторска дисертација) – Драгољуб Јовановић
- „Дневник“ (књиге 1-4) – Драгољуб Јовановић, 2020
- Руска емиграција у Пироту – Давор Лазаревић, 2019
Због изненадне спречености доласка рецензента књиге “Наши у белом свету” Миломира Марића, главног и одговорног уредника Телевизије Хепи, принуђени смо да промоцију књиге одложимо. О новом термину промоције, бићете обавештени.
У оквиру 22. Салона књиге и графике, у петак, 9. априла, биће промовисана књига Бобана Митића “Наши у белом свету”, у организацији Народне библиотеке Пирот. Гости промоције биће рецензенти Томислав Г. Панајотовић и Миломир Марић, као и новинар и књижевник Вања Булић.
Књига “Наши у белом свету” први пут је објављена пре три деценије, такође у издању Библиотеке. Због великог интересовања читаоца и жеље да сазнају где су наши из белог света, да ли су међу живима и да ли су са успехом наставили своју каријеру, објављено је и допуњено издање са 40 занимљивих биографија Пироћанаца.
Промоција ће бити одржана у Дому културе са почетком у 18 и 30 часова.
У четвртак, 8. априла, на 22. Салону књиге, одржана је трибина под називом “Редитељи, писци и књиге“. Гости трибине, у организацији Библиотеке, били су Милорад Милинковић, филмски редитељ и најопаснији трагач у квизу “Потера“, и Бошко Милосављевић, филмски документариста и писац.
Милинковић је режирао многе филмове који су обележили последње деценије, између осталих “Мртав ладан“, “Читуља за Ескобара“, “Патуљци са насловних страна“, “Здухач значи авантура“. Аутор је и више прозних остварења, а овом приликом, представиће свој роман “Мртав ладан и без ноге“, духовиту причу о нашој историји и догађајима с краја двадесетог века.
Бошко Милосављевић промовисаће свој роман “Повест о Ивану Шпановићу Шпанцу“ а, као аутор седам документарних филмова из српске и светске историје 20. века, говориће и о значају и изради документарних филмов, сарадњи са Драганом Бјелогрлићем, Небојшом Глоговцем, Милошем Биковићем, Никитом Михалковим.
Фотографије са трибине “Редитељи, писци и књиге” можете видети овде.
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије из области дигитализације културног наслеђа у 2021. години, на коме је и Народна библиотека Пирот учествовала са пројектом Завичајна дигитална колекција, Библиотеци су одобрена средства у износу од 500.000 динара. Циљ пројекта Завичајне дигиталне колекције је набавка нове и вредне опреме за дигитализацију у виду савременог скенера и новог лаптоп рачунара. Тренутна опрема, коју користимо у процесу дигитализације стара је више од деценије, такође је набављена путем пројекта код ресорног министарства 2010. године и више не задовољава потребе које намећу нови програми за дигиталну припрему и обраду грађе. Неопходна опрема сада укључује и лаптоп рачунар који би био погодније решење јер би омогућио паралелни рад са другог одељења или евентуални рад од куће.
У 2020. години у Народној библиотеци Пирот започет је процес пребацивања и обраде завичајне грађе која је дигитализована у протеклој деценији, као и њено презентовање путем нове унапређене онлајн апликације на адреси digitalna.nbpi.org.rs. Сва грађа која се налази на серверу Народне библиотеке Пирот је унапред припремљена за што лакши преглед, подељена је у посебне колекције (монографске публикације, серијске публикације, стара и ретка књига, некњижна грађа: слике, дописне карте и разгледнице, хартије од вредности, картографска грађа), претражива у пуном тексту, на српском и енглеском језику. Већ сада је то озбиљна дигитална библиотека, с већом могућношћу и презентовања и претраживања, видљива и јавно доступна широком кругу људи, која бележи велику посећеност. Намењена је како студентима и истраживачима, тако и ентузијастима који желе да сазнају нешто више о Пироту и пиротском крају.
Оно што Библиотека планира у будућности и што ће набавком савремене опреме бити у знатној мери олакшано је обрада и додавање нових дигиталних докумената, како оних које физички поседујемо у Библиотеци, тако и оних јединица грађе до чијих дигиталних копија намеравамо да дођемо наставком сарадње са другим институцијама.
