Loading ...
Вести
У суботу, 25. марта, у организацији Народне библиотеке Пирот, одржана је Градска смотра рецитатора, 54. по реду. На смотри је укупно учествовао 41 рецитатор.
Жири у саставу Александар Алексић, председник (глумац Народног позоришта у Пироту), др Јелена Вељковић Мекић (професор струковних студија) и Милорад Костић, члан (професор српског језика и књижевности и дипломирани библиотекар) донео је следећу одлуку:
Млађи узраст (од I до IV разреда):
Анђелија Јашаревић
Есма Цокун
Лара Петковић
Василија Јањић
Даница Стаменовић
Ђорђе Тричковић
Средњи узраст (од V до VIII разреда):
Елена Петковић
Растко Ђорђевић
Душан Панчић
Доротеја Тошић
Матија Антић
Миа Петровић
Старији узраст (средња школа):
Кристина Гоцев
Ђорђе Ицић
Матија Ђурић
Андреа Томовић
Хелена Јовановић
Тина Јаначковић
Све учеснике смотре Народна библиотека Пирот је наградила захвалницама, а најбољи су добили и књиге.
Окружна смотра рецитатора одржаће се 8. априла у Великој сали Центра за културу у Димитровграду са почетком у 10 часова.
Фотографије са Градске смотре можете погледати овде.
Ове недеље, у издању Народне библиотеке Пирот, изашла је књига “Кад је слнцето било поголемо” ауторке Добриле Незић, њена трећа књига на дијалекту.
Књига Добриле Незић компонавана је, условно речено, из две засебне наративне целине. Прву чине кратке приче и новеле, разнородне по облику, наративној техници, приповедачком гласу, тематско-мотивској усмерености, временском и просторном одређењу. Те наративне облике повезује ослоњеност на аутентичан живот и непосредну реалност, а њихов кохезиони мотив јесу личне и породичне драме, у првом реду жена, чије тешке судбине имају елементе и свакидашњег и традиционалног. Било да проговара о озбиљној друштвеној патологији каква је крађа беба у породилишту (По очити би га познала) или о судбини мајке која је изгубила синове у рату (Баба Тала); било да је реч о жени која мора да се носи са својим болом јер нема порода (Судбино, зашто мене нагази) или пак о оним женама које долазе у сукоб са окошталим нормама руралне средине истрајно се борећи за истинску љубав (Роди ме мајћо, срећну, па ме…, Тека че и напрајимо), ауторка то чини без патетике и паралелно са занимљивом фабулом, слика сложена осећања, интимне исповести и деликатна друштвена стања.
У другом делу књиге, који је жанровски најприближнији монодрами, у којој се главни протагониста – Деда Стојан Чивличћи, који је одавно превалио десету деценију, спрема да ожени свог праунука, па иако полако сумира свој животни век, не одустаје од нових искушења и радости. Сада, много више користећи свој већ спомињани дар за вербалну и ситуациону комику, ауторка описује свадбу двоје младих, али пре свега генерацијски јаз, однос млађих према старијима али и вредности једног времена у контексту садашњих околности.
Језик којим се служи Добрила Незић, употребом идиома, архаизама, локализама, обједињује сву експресивност и питорескност, сентенциозност и елиптичност дијалекатског израза чиме је учињен још један корак у очувању наше културне баштине и идентитета.
Ова књига није, или није само апотеоза родном селу Барје Чифлик, нити Пироту, у коме је провела радни век. Написана у једном мирном и топлом наративном стилу, обухватајући широки спектар људских судбина и порука, она ипак превазилази границе локалног и поприма универзалнији карактер, па свакако представља још једно вредно дело на локалној књижевној сцени.
Завршна конференција “Новинска писменост и критичко мишљење у библиотекама”, окупила је колеге библиотекаре из земље и региона у Библиотеку града Београда, а међу присутнима била је и библиотекар Народне библиотеке Пирот, Дуња Видановић. Конференција је реализована у оквиру програма Европске уније Ерасмус+. Циљ овог пројекта је унапређење кључних грађанских вештина у ери постистине кроз критичко размишљање и способност да исправно перципирају медијске садржаје. Акценат је на оспособљавању појединца, али и демокрaтског друштва да исправно усваја информације и критички тумачи медијске садржаје. Кроз бројне презентације о новинској писмености, информацијским поремећајима и улози инетрнета и друштвених медија у настанку информационог загађења и алате и технике за верификацију представљен је утицај на свест појединца, на рaзвој когнитивних индивидуалних способности и могућност јачања критичке свести у погледу информативног садржаја.
Носилац пројекта је Библиотека града Београда, а пројекат је реализован у сарадњи са Националном библиотеком Летоније, Универзитетом Hacettepe у Турској и Народним универзитетом Жалец у Словенији.
Фотографије са конференције можете погледати овде.
На конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије Народна библиотека Пирот је конкурисала са пројектом „Суфинансирање матичних функција у 2022. години“, за који је од ресорног министарства добила средства у износу од 250.000 динара. Ова средства намењена су за стручно усавршавање и обуку библиотечко-информационих стручњака, кроз организацију акредитованих предавања и семинара за библиотекаре јавних и школских библиотека у Пиротском округу, вршење надзора на стручним радом библиотека на територији округа, одласке на релевантне стручне скупове, како би се благовремено испратиле све новине на пољу струке и одговорило на све комплексније захтеве корисника библиотечких услуга.
Тако је, у склопу редовног стручног усавршавања, Народна библиотека Пирот у уторак, 14. јуна 2022. године, организовала акредитовани семинар „Зелена библиотека“ ауторског тима Даниеле Скоковић, дипломираног библиотекара саветника и Младена Мајсторовића, дипломираног библиотекара Народне библиотеке Пожега. Тема овог интерактивног семинара је била промоција прве „зелене библиотеке“ у Србији, као одрживог модела рада са децом који изискује и свесрдну подршку заједнице (васпитних и образовних установа, медија, родитеља), а који Библиотека у Пожеги последњих година успешно реализује. Овај модел лако могу преузети и друге библиотеке, уколико постоји спремност да се са најмлађим члановима посвећено ради на развијању еколошке писмености.
У уводном делу програма Даниела Скоковић и Младен Мајсторовић су присутне библиотекаре упознали с тим шта су то „зелене библиотеке“ као и мреже зелених библиотека у свету и окружењу, чије постојање регулишу и међународни стандарди. Посебно су се осврнули на пројекте и услуге које наше библиотеке реализују с циљем подизања еколошке свести у друштву. Потом су са полазницима семинара поделили своја практична искуства и реализоване програме, уз пројекцију видео клипова о одржаним активностима у оквиру „Зелене библиотеке“ у Народној библиотеци у Пожеги. Сваки полазник семинара добио је сертификат о 6 сати стручног усавршавања, бесплатан примерак приручника „Зелена библиотека“ чији су аутори предавачи на семинару, и оловку са семеном. Након одржаног семинара, предочено им је да они могу постати координатори у својим библиотекама и званично се прикључити мрежи „Зелене библиотеке“, размењујући искуства у мрежи и у будућности кроз нове онлајн сусрете.
Циљ одржавања акредитованих семинара у склопу сталног стручног усавршавања огледа се у томе да библиотекари буду оспособљени да самостално креирају програме са еколошким али и другим актуелним темама и да то постану редовне услуге у њиховим библиотекама. Као резултат таквог размишљања и деловања, у Народној библиотеци Пирот формиран је кутак за библиотерапију, аудио библиотека а најновија идеја која ће сачекати пресељење библиотеке је покретање читалачког клуба.
Недавно се у издању Народне библиотеке Пирот појавила књига „Сусрети на мосту“ коју је приредила Каја Панчић Миленковић, песникиња и новинар листа „Слобода“. Књига је настала од текстова десеторо књижевника са територије читаве Србије (од Димитровграда до Новог Сада) на задате теме које је Каја Панчић Миленковић осмислила.
Теме су формулисане у облику сентенци, пословица, афоризама, филозофски интонираних мисли или стихова, а аутори су на њих одговарали кратким причама, лирском прозом, мини есејима или песмама. Тако је настала врло замнимљива књига од стотину и коју више страну с упутним предговорм Каје Панчић Миленковић.
Различита по садржају, оригинална по идеји, с потенцијалом да гради нови мостове и подстиче нове идеје, већ је изазвала значајно интересовање читалачке публике.
У издању Народне библиотеке Пирот појавила се нова збирка песама. Ради се о четвртој збирци пиротског песника Игора Ђорђевића, под називом Мимосвета.
Нова збирка песама написана је у поетичком континуитету са претходним песниковим књигама. У њој доминирају теме трагања с правом на разлику, теме борбености којом се остаје изван владајућег паланачког круга, као и теме трагања и одбијања беспоговорног прихватања наметнуте владајуће слике света. Место мимосвета је место свакога оног ко се не слаже и јасно и гласно износи свој став. Песник себе види у улози Филоктета који одговара на сваку понуду Одисеја да га лукавошћу доведе у заблуду и превари. Он има само своју поезију, коју износи на светлост дана. Показује је љуту и оштру, свету који као свој највећи идеал сматра лични ћар. При том од тог света не тражи ни прихватање, ни помиловање. Он остаје на улицама овог града.Хода, гледа и памти.
Игор Ђорђевић рођен је 1975. у Пироту. Објавио је и збирке песама Вирови реке и згаришта (2009), Збирка нерешивих замки (2011), Контра (2015, у сарадњи са Томицом Ћирићем). Уређивао је и фанзин Контра, који је био глас Културне Илегале Пирота.
