Саша Илић (1972) се први пут књижевној јавности представио текстовима у часопису Реч 1995. године. Један је од шест аутора заступљених у генерацијској збирци прича Псећи век. Са Драганом Бошковићем објавио је књигу Одисеј, а потом и Предосећање грађанског рата,  Душановац, Пошта, Лов на јежеве и Пад Колумбије. За роман Берлинско окно добио је стипендију Борислав Пекић. Један је од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије и Међународног књижевног фестивала „POLIP“ у Приштини.  Његов роман Пас и контрабас добитник је НИН-ове награде за 2019. годину.

Поводом 17. маја – Дана Народне библиотеке Пирот, са писцем Сашом Илићем разговарали смо о награђеном роману Пас и контрабас, о односу појединаца и институција, о великим темама југословенске књижевности и „малим“ издавачима, о џезу.

1. На самом почетку треба се осврнути на оно што је на самом крају, или боље речено што се завршило и отворило нову перспективу и нову страницу. Ваш роман Пас и контрабас добио је НИН-ову награду за 2019. годину. Прошла година је за разлику од дужег низа година изнедрила већи број одличних и добрих романа. Жири је имао могућност да бира што није био често случај у претходним годинама. Да поменемо само неке од аутора који су, по нашем мишљењу, обележили прошлу годину: Миленко Бодирогић, Лука Трипковић, Стево Грабовац, Ана Вучковић, Тања Ступар Трифуновић, Небојша Миленковић, Елведин Незировић, Видосав Стевановић. Самим тим избор Вашег романа добија на тежини. Како Ви видите прошлу књижевну годину?

Наставите са читањем →