Loading ...
2020
Народна библиотека Пирот ће у петак, 9. октобра, са почетком у 19 часова одржати у холу Дома Војске, уз све мере заштите од ширења ковида 19, књижевно вече на коме ће бити представљен роман Пас и контрабас аутора Саше Илића који је ове године добио Нинову награду за најбољи роман. Разговор са писцем водиће Игор Ђорђевић. Ово ће бити прво књижевно вече у Народној библиотеци Пирот од проглашења епидемије корона вируса средином марта.
Пас и контрабас је роман који говори о томе шта се догађа данас људима који су рођени седамдесетих година, а који су били у рату деведесетих. Главни јунак је џез музичар, контрабасиста, а џез је врло важна компонента у роману који почиње онда када главни јунак престаје да свира после ратне трауме коју носи у себи.
Саша Илић (1972) се први пут књижевној јавности представио текстовима у часопису Реч 1995. године а данас их објављује на порталу Пешчаник. Један је од шест аутора заступљених у генерацијској збирци прича Псећи век. Са Драганом Бошковићем објавио је књигу Одисеј, а потом и Предосећање грађанског рата, Душановац. Пошта, Лов на јежеве и Пад Колумбије. За роман Берлинско окно добио је стипендију Борислав Пекић а потом је ушао у ужи избор за НИН-ову награду. Његова проза преведена је на албански, француски, македонски и немачки језик. Један је од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије и Међународног књижевног фестивала „POLIP“ у Приштини. Његов роман Пас и контрабас добитник је НИН-ове награде за најбољи роман у 2019. години.
Odgovor-na-otvoreno-pismo-Nadica
Odgovor-na-otvoreno-pismo-Goran
Reagovanje-Udruzenja-istoricara-Pirota
Уколико имате проблема са прегледом докумената, истa можете преузети путем следећег линка:
Година 2020. у Народној библиотеци Пирот протиче у знаку издаваштва, а посебна пажња посвећена је завичајним ствараоцима. У жељи да афирмишемо завичај и подржимо наше писце, ове године смо објавили четири наслова, а учествујући на ,,Драинчевим песничким сусретима” у прилици смо били да представимо лирско стваралаштво неких од завичајних писаца и упознамо и прокупачку читалачку публику са издањима Библиотеке.
Након нових књига Бориса Старешине, Наташе Панић и Лене Тигран, недавно је светлост дана угледало и допуњено издање књиге ,,Наши у белом свету” аутора Бобана Митића. Три деценије касније читаоци ће моћи да прочитају 40 биографија значајних Пироћанаца и да сазнају зашто Александар Аца Антић није снимио ТВ серију „Приче из Првог маја“ и зашто је скинут с програма Телевизије Београд, како је професор др Милован Антић са оцем био у школској клупи и зашто није унапређен у звање генерала – и тако за сваког од 40 наших земљака постоје нове и старе теме и личне дилеме које ће сигурно заинтересовати многе, не само Пироћанце.
Књига „Наши у белом свету“, која је настала од новинарских записа објављених у локалном листу Слобода, тако опстаје и остаје као трајно сведочанство о људима и догађајима који су свет освојили носећи у себи нит Пирота.
Нова књига у издању Народне библиотеке Пирот збирка прича ауторке Лене Тигран (1976) под називом “Љубавне тајне” кроз десет истинитих прича се бави мушко-женским односима и саветима о разумевању истих. Свака прича показује како крај може бити тужан или срећан у зависности од околности и приступа вези.
Лена Тигран кроз своју призму објашњава четрдесет различитих типова жена у којима ће се пронаћи, макар у реченици или две, свако женско биће. Такође, у књизи постоје савети и за мушкарце о томе како се опходити према женама, не да би их придобили већ да би их задржали.
Према речима уредника, писца Бориса Старешине “има ли веселијег погледа на мушко-женску ситуацију, која би, заправо, требало да буде: ми смо равноправни партнери, док нас живот служи”.
Књига “Љубавне тајне“ обилује оригиналним илустрацијама Лене Тигран и Андреја Јовановића, који је уједно и аутор корица.
Саша Илић (1972) се први пут књижевној јавности представио текстовима у часопису Реч 1995. године. Један је од шест аутора заступљених у генерацијској збирци прича Псећи век. Са Драганом Бошковићем објавио је књигу Одисеј, а потом и Предосећање грађанског рата, Душановац, Пошта, Лов на јежеве и Пад Колумбије. За роман Берлинско окно добио је стипендију Борислав Пекић. Један је од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије и Међународног књижевног фестивала „POLIP“ у Приштини. Његов роман Пас и контрабас добитник је НИН-ове награде за 2019. годину.
Поводом 17. маја – Дана Народне библиотеке Пирот, са писцем Сашом Илићем разговарали смо о награђеном роману Пас и контрабас, о односу појединаца и институција, о великим темама југословенске књижевности и „малим“ издавачима, о џезу.
- На самом почетку треба се осврнути на оно што је на самом крају, или боље речено што се завршило и отворило нову перспективу и нову страницу. Ваш роман Пас и контрабас добио је НИН-ову награду за 2019. годину. Прошла година је за разлику од дужег низа година изнедрила већи број одличних и добрих романа. Жири је имао могућност да бира што није био често случај у претходним годинама. Да поменемо само неке од аутора који су, по нашем мишљењу, обележили прошлу годину: Миленко Бодирогић, Лука Трипковић, Стево Грабовац, Ана Вучковић, Тања Ступар Трифуновић, Небојша Миленковић, Елведин Незировић, Видосав Стевановић. Самим тим избор Вашег романа добија на тежини. Како Ви видите прошлу књижевну годину?
Поводом Светског дана писања писама – 11. маја, Народна библиотека Пирот је расписала наградни литерарни конкурс за најоригиналније писмо. Због великог интересовања, рок за слање писама је продужен до 30. јуна и није намењен само ученицима основних и средњих школа, већ и свима који би желели да напишу неком писмо. Недавно је у издању Народне библиотеке Пирот објављен роман ,,Писмо за Бадија”, младог писца Милоша Соколовића. Како је роман написан у епистоларној форми, искористили смо прилику да са писцем поразговарамо о значају писања писама.
Како сте дошли на идеју да напишете роман у епистоларној форми? Наставите са читањем