Loading ...
Администратор
Ове недеље, у издању Народне библиотеке Пирот, изашла је књига “Кад је слнцето било поголемо” ауторке Добриле Незић, њена трећа књига на дијалекту.
Књига Добриле Незић компонавана је, условно речено, из две засебне наративне целине. Прву чине кратке приче и новеле, разнородне по облику, наративној техници, приповедачком гласу, тематско-мотивској усмерености, временском и просторном одређењу. Те наративне облике повезује ослоњеност на аутентичан живот и непосредну реалност, а њихов кохезиони мотив јесу личне и породичне драме, у првом реду жена, чије тешке судбине имају елементе и свакидашњег и традиционалног. Било да проговара о озбиљној друштвеној патологији каква је крађа беба у породилишту (По очити би га познала) или о судбини мајке која је изгубила синове у рату (Баба Тала); било да је реч о жени која мора да се носи са својим болом јер нема порода (Судбино, зашто мене нагази) или пак о оним женама које долазе у сукоб са окошталим нормама руралне средине истрајно се борећи за истинску љубав (Роди ме мајћо, срећну, па ме…, Тека че и напрајимо), ауторка то чини без патетике и паралелно са занимљивом фабулом, слика сложена осећања, интимне исповести и деликатна друштвена стања.
У другом делу књиге, који је жанровски најприближнији монодрами, у којој се главни протагониста – Деда Стојан Чивличћи, који је одавно превалио десету деценију, спрема да ожени свог праунука, па иако полако сумира свој животни век, не одустаје од нових искушења и радости. Сада, много више користећи свој већ спомињани дар за вербалну и ситуациону комику, ауторка описује свадбу двоје младих, али пре свега генерацијски јаз, однос млађих према старијима али и вредности једног времена у контексту садашњих околности.
Језик којим се служи Добрила Незић, употребом идиома, архаизама, локализама, обједињује сву експресивност и питорескност, сентенциозност и елиптичност дијалекатског израза чиме је учињен још један корак у очувању наше културне баштине и идентитета.
Ова књига није, или није само апотеоза родном селу Барје Чифлик, нити Пироту, у коме је провела радни век. Написана у једном мирном и топлом наративном стилу, обухватајући широки спектар људских судбина и порука, она ипак превазилази границе локалног и поприма универзалнији карактер, па свакако представља још једно вредно дело на локалној књижевној сцени.
Постављањем на сајт издавача Народне библиотеке Пирот, објављен је најновији Пиротски зборник број 47, чије се папирно издање очекује у децембру. У најновијем броју јединог научног часописа у Пиротском округу, Жарко Вељковић из београдског Српског научног центра и Љубиша Васиљевић из крушевачког Народног музеја тумаче топониме Беракела и Крупац на основу вотивне плоче која је пронађена у околини Крупца. Мирослав Шљивић из Завичајног музеја Жупе бави се односима Драгољуба Јовановића и Влатка Мачека у периоду од 1935. до 1941. године. Горан Николић је истраживао потискивање сазнања о ванредном стању у Пиротском округу после српско-бугарског рата 1885. Миша Анђелковић пише о спомен-обележјима палим борцима у неколико села пиротске општине. Тема рада Бојане Дамњановић са Универзитета у Хелсинкију је употреба неких заменица у лужничком говору. Јелена Светозаревић са Географско-геолошког факултета је истраживала промене падавина у побрђу горњег слива Нишаве. Марија Марковић са нишког Природно-математичког факултета и њен коауторски тим бавили су се етнофармаколошком употребом чичка. Дејан Крстић из зајечарског Народног музеја истраживао је идентитет становништва Пиротског округа. Линк за преузимање пдф-а ових радова је http://www.nbpi.org.rs/izdavastvo/pirotski-zbornik/pirotski-zbornik-47-2022/
У понедељак 24. октобра 2022 у Галерији „Чедомир Крстић“ одржана je промција песничке збирке „Благо царице Радованице“ Љиљане Павловић Ћирић, песникиње, књижевне критичарке и професорке српског језика из Сталаћа.
У промоцији је, поред ауторке, учествовала и Каја Панчић Миленковић која је водила вече и разговарала са њом о књизи.
Промоцију је организовала Народна библиотека Пирот у сарадњи са Академијом техничко-васпитачких студија.
Фотографије можете погледати овде.
Поводом успешног окончања овогодишње, тринаесте по реду, манифестације „Читалачка значка“, одржане током јуна, гост Библиотеке био је Дејан Алексић, познати књижевник. Дејан Алексић је двоструки добитник награда “Политикин забавник” и “Невен”, а међу значајним признањима која је добио за књижевно стваралаштво за децу налазе се и Награда Змајевих дечјих игара, “Златно Гашино перо”, награда Радио Београда, награда Сајма књига у Београду, “Раде Обреновић”, “Плави чуперак”, “Душан Радовић” као и међународна награда “Мали принц”.
Он је о свом стваралаштву и бројним књигама намењеним најмлађима, од којих су неке заступљене и у школској лектири, говорио на завршној свечаности која је, због пресељења Библиотеке, одржана у школи “Осми септембар”. Модератор дружења са Дејаном Алексићем била је Елизабета Георгиев, књижевница и библиотекар.
Библиотека је и ове године за учеснике “Читалачке значке” припремила бројна изненађења у виду пригодних награда најуспешнијим такмичарима које представљају озбиљан мотив и подстицај деци да још више заволе читање и да библиотеку препознају као омиљено место за дружење, игру и учење. Поред плакета, књига и оригиналних мајица, свих ових година традиционално се организује и дружење са познатим дечјим ствараоцима. Откако је ова манифестација која промовише књигу и читање обновљена 2010. године, после дводеценијске паузе, пиротски основци су имали прилику да се сусретну и друже са Виолетом Бабић, Јасминком Петровић, Игором Коларовим, Весном Алексић, Владом Арсићем, Бранком Стевановићем, Милојем Радовићем, Владиславом Војновић, Стефаном Митићем Тићмијем, Николетом Новак и др.
Отворен је и позив за предлоге, како би се спискови са предвиђеном литературом за читање редовно иновирали новим насловима, предложеним од стране деце, учитеља, наставника и библиотекара, јер је и то један од начина да читање и “Читалачка значка” и даље побуђују пажњу пиротских основаца.
Фотографије можете погледати овде.
Народна библиотека Пирот у среду 19. октобра, са почетком у 18 часова у Галерији “Чедомир Крстић” организује промоцију првог романа Дејана Алексића “Петља”, за који је ове године добио престижну награду “Милош Црњански” и новоустановљено признање националне библиотеке “Владан Десница”. У четвртак 20. октобра, такође у Галерији са почетком од 19 часова, Библиотека ће представити своје најновије издање “Заглављени у времену” аутора Негослава Ђорђевића.
