Бранка Радичевића 10
  
  

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Извештај о раду Народне библиотеке Пирот

Анкета:

Да ли посећујете књижевне вечери у организацији Библиотеке?

Loading ... Loading ...
Архива:
Препорука за читање:

2021

Књига ,,Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора (и говора суседних области)” Драгољуба Златковића, објављена је прошле године у издању Етнографског музеја у Београду. Промоција књиге је била заказана за март месец, али је одложена због тренутне епидемиолошке ситуације. Пратећи нове трендове у технологији, Народна библиотека Пирот је промовисала књигу путем налога на друштвеним мрежама на којима је присутна. О књизи је говорила др Душица Потић, професор струковних студија на Академији техничко-васпитачких струковних студија, Одсек у Пироту.

Драгољуб Златковић целокупну усмену тадиционалну културу пиротског краја бележи од 1965. године. Како каже, смрт никада није била тема разговора са саговорницима, већ су спонтано говорили о њој. Године 1990. почиње да из целокупног прикупљеног материјала издваја и исказе о смрти. Књига ,,Човек и смрт” се састоји из 20 тематских целина. Златковић је прво поглавље насловио ,,Болест и лечење” наговештавајући на тај начин почетак старења, а завршава се не само смрћу, већ и оним што долази после ње – погреб и обичаји, тужбалице, представе о ,,оном свету”.

Др Душица Потић истиче да је Драгољуб Златковић познат пиротској јавности и да слови за Вука Караџића. ,,Он је етнограф аматер, ако се аматеризмом може сматрати 50 година рада на прикупљању етнографске и дијалектолошке грађе. Пописао је и описао готово све сегменте живота овога краја, што је већ само по себи довољно значајно. Треба имати у виду да је носилац фолклора село, а да нам село умире, и са последњим старцем и последњом старицом из последњег села, угасиће се и фолклор у овом облику у коме га сада познајемо. Угасити се хоће али неће и нестати јер га је Златковић сачувао. Било би неправедно рећи да је његов рад само од локалног значаја. Цео тај потез од румунске и бугарске границе представља најархаичнију регију српске културе. Записавши готово у целини тај најстарији слој српске културе до кога данас можемо да допремо у целини, Драгољуб Златковић га је отргао од заборава. Наука је прихватила и вредновала његов рад, а сада је ред на званичне институције и неку националну награду. Ако градске власти или институције културе Пирота реше да преузму неке кораке у том правцу радо ћу учествовати у састављању предлога.”

,,У лексици и фразеологији смрти пиротског говора и говора суседних области огледа се пре свега живот Златковићевих сабеседника. Њихови искази су израз тежачког трајања усмереног на опстанак и на мукотрпан рад. За њих смрт често није трагедија одласка него врхунац, круна њиховог животног пута. Тек када дођу црна кола, можемо да знамо ко је какав човек био. Ту је наизглед оксиморон срећна смрт. Такву смрт има особа која је у животу радила, стицала, а срећа умирања јесте у ономе што је оставила иза себе – много деце, а сва му жива и пуни домови.”

Share

Збирка песама Томице Ћирића ,,Завет ћутања” најновија је књига у издању Народне библиотеке Пирот. И у овој збирци Ћирић је остао веран свом поетичком принципу; хаосу и бесмислу у свету он се супротставља поезијом која је интелектуалистичка, густо метафоричка и често херметичка. Играње формом, хумор, интертекстуалност, неканонизовани и разбарушени речник такође су одлике његовог уметничког израза.

Посебност ове збирке, којом ће Ћирић (бар за сада) заокружити своје песничко стваралаштво, лежи у његовом интимистичком приступу, окренутости ка унутра, у лирски интонираним песмама, а без обзира да ли пева о посебности жене или о улици у којој је рођен и одрастао, он бива подједнако убедљив и ефектан. У гро песама, ипак, песник је на свом добро познатом терену. Када пева о моралној утрнулости или нашим менталитетским бољкама, он је бескомпромисан али и духовит и ироничан.

И овом збирком песама Ћирић је показао да представља сасвим аутентичан песнички глас на овом нашем поднебљу. Његове су песме изазов за тумачење и подстицај за уживање због снажне мисаоности и упечатљивости песничких слика.

Милорад Костић

Share

Поводом Дана заљубљених Народна библиотека Пирот је у петак, 12. фебруара, организовала акцију ,,Састанак са књигом на слепо”. На позајмном одељењу за одрасле сви корисници су, поред жељене књиге, могли да позајме и књигу изненађења љубавне тематике.

Циљ ове активности је да читаоци изађу из своје зоне комфора и открију нове фаворите, а непознавање идентитета књиге сигурно ће заголицати њихову машту. Неки од писаца који су се могли наћи међу књигама изненађења су: Владимир Набоков, Милан Кундера, Салман Ружди, Грејам Грин, Андре Жид, Доменико Старноне, Џоџо Мојес и многи други.

Акција Народне библиотеке Пирот имала је позитиван одјек у медијима и на друштвеним мрежама, између осталих прочитајте како је о нама писао BBC на српском.

Share

Светски дан читања наглас је обележен 3. фебруара, а Народна библиотека Пирот прославила га је управо – читајући са децом. Уз бајке браће Грим, поезију Душка Радовића, Драгана Лукића и Љубивоја Ршумовића, библиотекар Марија Шаровић, дружила се с првацима ОШ “Вук Караџић”.

Читање наглас не само да побољшава моћ читања као когнитивног процеса, већ их и друштвено зближава, дозвољавајући да у исто време деца доживе и субјективно и заједничко искуство.

Читање наглас је кључна метода за развијање читалачких навика. Оно такође доприноси да процес читања буде активнији. Док слушају малишани маштају о људима, местима и ситуацијама које нису упознали и доживели. Радња песме или приче је у центру дететове пажње и извор је корисног и узбудљивог искуства. Тиме се проширује  речник најмлађих, а малишани се упознају са богатством и лепотом књижевног језика.  На овај начин се ради и на превенцији тешкоћа у читању. Читање наглас развија машту и критичко мишљење код деце, а нарочито је драгоцено у комбинацији са разговором о прочитаном тексту.  

Фотографије дружења са првацима можете погледати овде.

Share

    Из штампе је изашао 45. број Пиротског зборника са девет прилога из разних области природних и друштвено-хуманистичких наука који обрађују различите теме везане за пиротски крај. Марија Марковић са нишког Природно-математичког факултета и њени сарадници коаутори су рада о употреби дивље руже у етномедицини Пиротског округа. Бранко Миладиновић из Геолошког завода Србије пише о минерализованој води у Горњем Стрижевцу код Бабушнице. Давор Лазаревић се бави параметрима морталитета становништва пиротске вароши у периоду 1879-1889. година. Драгана Фрфулановић, Милена Савић и Предраг Ђорђевић са лесковачке Академије струковних студија пишу о пиротском ћилиму као визуелном симболу у савременом модном дизајну. Љубинко Ракоњац са београдског Института за шумарство и његов ауторски тим истраживали су пожариште букове шуме друге године после пожара на планини Видлич. „Покушаји оживљавања торлачког идентитета у пиротском крају 90-их година XX века“ је наслов рада Дејана Крстића из Зајечара. Горан Николић је истраживао збирку копија докумената Илије Николића. Елена Васић Петровић из нишког Завода за заштиту споменика културе пише о презентацији Пиротске тврђаве модерним технологијама и формирању изложбених поставки у њему. Зоран Џунић из Београда се бави неким аспектима коришћења бренда Виа Милитарис у туристичке сврхе.

Пиротски зборник, публикација Народне библиотеке Пирот, једини је категоризовани научни часопис у Пиротском округу.

Пун текст Зборника или његове појединачне чланке можете преузети овде, уколико желите да Зборник прегледате или претражујете по задатом појму то можете учинити на страни наше завичајне дигиталне колекције.

Share