Loading ...
2021
U četvrtak, 8. aprila, na 22. Salonu knjige, održana je tribina pod nazivom “Reditelji, pisci i knjige“. Gosti tribine, u organizaciji Biblioteke, bili su Milorad Milinković, filmski reditelj i najopasniji tragač u kvizu “Potera“, i Boško Milosavljević, filmski dokumentarista i pisac.
Milinković je režirao mnoge filmove koji su obeležili poslednje decenije, između ostalih “Mrtav ladan“, “Čitulja za Eskobara“, “Patuljci sa naslovnih strana“, “Zduhač znači avantura“. Autor je i više proznih ostvarenja, a ovom prilikom, predstaviće svoj roman “Mrtav ladan i bez noge“, duhovitu priču o našoj istoriji i događajima s kraja dvadesetog veka.
Boško Milosavljević promovisaće svoj roman “Povest o Ivanu Španoviću Špancu“ a, kao autor sedam dokumentarnih filmova iz srpske i svetske istorije 20. veka, govoriće i o značaju i izradi dokumentarnih filmov, saradnji sa Draganom Bjelogrlićem, Nebojšom Glogovcem, Milošem Bikovićem, Nikitom Mihalkovim.
Fotografije sa tribine “Reditelji, pisci i knjige” možete videti ovde.
Međunarodni dan knjige za decu je ustanovljen 1967. godine na osnovu odluke Uneska, kako bi se deci slala poruka o magiji književnog nadahnuća i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči. Dan knjige za decu proslavlja se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, tvorca mnogih bajki i pesama koje su obeležile detinjstvo generacija dece širom planete.
Povodom Međunarodnog dana knjige za decu, 2. aprila, Narodna biblioteka Pirot će vas obradovati popustom na godišnju članarinu od 50%. U petak i subotu, svako ko poseti Dečje odeljenje moći će da obnovi članstvo ili se upiše u biblioteku po ceni od 150 dinara.
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2021. godini, na kome je i Narodna biblioteka Pirot učestvovala sa projektom Zavičajna digitalna kolekcija, Biblioteci su odobrena sredstva u iznosu od 500.000 dinara. Cilj projekta Zavičajne digitalne kolekcije je nabavka nove i vredne opreme za digitalizaciju u vidu savremenog skenera i novog laptop računara. Trenutna oprema, koju koristimo u procesu digitalizacije stara je više od decenije, takođe je nabavljena putem projekta kod resornog ministarstva 2010. godine i više ne zadovoljava potrebe koje nameću novi programi za digitalnu pripremu i obradu građe. Neophodna oprema sada uključuje i laptop računar koji bi bio pogodnije rešenje jer bi omogućio paralelni rad sa drugog odeljenja ili eventualni rad od kuće.
U 2020. godini u Narodnoj biblioteci Pirot započet je proces prebacivanja i obrade zavičajne građe koja je digitalizovana u protekloj deceniji, kao i njeno prezentovanje putem nove unapređene onlajn aplikacije na adresi digitalna.nbpi.org.rs. Sva građa koja se nalazi na serveru Narodne biblioteke Pirot je unapred pripremljena za što lakši pregled, podeljena je u posebne kolekcije (monografske publikacije, serijske publikacije, stara i retka knjiga, neknjižna građa: slike, dopisne karte i razglednice, hartije od vrednosti, kartografska građa), pretraživa u punom tekstu, na srpskom i engleskom jeziku. Već sada je to ozbiljna digitalna biblioteka, s većom mogućnošću i prezentovanja i pretraživanja, vidljiva i javno dostupna širokom krugu ljudi, koja beleži veliku posećenost. Namenjena je kako studentima i istraživačima, tako i entuzijastima koji žele da saznaju nešto više o Pirotu i pirotskom kraju.
Ono što Biblioteka planira u budućnosti i što će nabavkom savremene opreme biti u znatnoj meri olakšano je obrada i dodavanje novih digitalnih dokumenata, kako onih koje fizički posedujemo u Biblioteci, tako i onih jedinica građe do čijih digitalnih kopija nameravamo da dođemo nastavkom saradnje sa drugim institucijama.
Obrada skenirane građe u programu ScanTailor naziv je vebinara koji je u četvrtak, 25. marta, organizovala Sekcija za digitalnu transformaciju biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije. Vebinar je vodio Milan Jovanović, bibliotekar Narodne biblioteke Pirot. ScanTailor je poseban program, napravljen s ciljem da objedini funkcije koje su neophodne za pripremu skeniranog materijala za dalju obradu i objavu. Svi ovi procesi su automatizovani, ubrzavaju proces rada i eliminišu potrebu za korišćenjem više programa. Radno okruženje je intuitivno i prilagođeno korisniku.
Kako je veliki broj bibliotekara iskazao zainteresovanost za ovu temu i prisustvo vebinaru, vebinar će biti ponovljen 1. aprila.
Povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, Narodna biblioteka Pirot će svoje korisnike obradovati skromnim poklonima. Svako ko danas poseti pozajmno odeljenje za odrasle dobiće bukmarker sa stihovima pesnika domaće i svetske književnosti. Među bukmarkerima mogu se naći i oni sa mislima velikih filozofa i pesnika o poeziji. Na ovaj način bibliotekari neguju i vrednuju poeziju koja je danas, na neki način, na margini društvenog interesovanja.
UNESKO je 1999. godine proglasio 21. mart za Svetski dan poezije, a osmišljen je sa namerom da se javnost podseti na snagu i važnost pesničke reči, a takođe i da se podrži jezička raznolikost.
Svrha ovog dana je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja poezije u školstvu širom sveta, ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
Fotografije sa akcije možete pogledati ovde.
Knjiga ,,Čovek i smrt u leksici i frazeologiji pirotskog govora (i govora susednih oblasti)” Dragoljuba Zlatkovića, objavljena je prošle godine u izdanju Etnografskog muzeja u Beogradu. Promocija knjige je bila zakazana za mart mesec, ali je odložena zbog trenutne epidemiološke situacije. Prateći nove trendove u tehnologiji, Narodna biblioteka Pirot je promovisala knjigu putem naloga na društvenim mrežama na kojima je prisutna. O knjizi je govorila dr Dušica Potić, profesor strukovnih studija na Akademiji tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, Odsek u Pirotu.
Dragoljub Zlatković celokupnu usmenu tadicionalnu kulturu pirotskog kraja beleži od 1965. godine. Kako kaže, smrt nikada nije bila tema razgovora sa sagovornicima, već su spontano govorili o njoj. Godine 1990. počinje da iz celokupnog prikupljenog materijala izdvaja i iskaze o smrti. Knjiga ,,Čovek i smrt” se sastoji iz 20 tematskih celina. Zlatković je prvo poglavlje naslovio ,,Bolest i lečenje” nagoveštavajući na taj način početak starenja, a završava se ne samo smrću, već i onim što dolazi posle nje – pogreb i običaji, tužbalice, predstave o ,,onom svetu”.
Dr Dušica Potić ističe da je Dragoljub Zlatković poznat pirotskoj javnosti i da slovi za Vuka Karadžića. ,,On je etnograf amater, ako se amaterizmom može smatrati 50 godina rada na prikupljanju etnografske i dijalektološke građe. Popisao je i opisao gotovo sve segmente života ovoga kraja, što je već samo po sebi dovoljno značajno. Treba imati u vidu da je nosilac folklora selo, a da nam selo umire, i sa poslednjim starcem i poslednjom staricom iz poslednjeg sela, ugasiće se i folklor u ovom obliku u kome ga sada poznajemo. Ugasiti se hoće ali neće i nestati jer ga je Zlatković sačuvao. Bilo bi nepravedno reći da je njegov rad samo od lokalnog značaja. Ceo taj potez od rumunske i bugarske granice predstavlja najarhaičniju regiju srpske kulture. Zapisavši gotovo u celini taj najstariji sloj srpske kulture do koga danas možemo da dopremo u celini, Dragoljub Zlatković ga je otrgao od zaborava. Nauka je prihvatila i vrednovala njegov rad, a sada je red na zvanične institucije i neku nacionalnu nagradu. Ako gradske vlasti ili institucije kulture Pirota reše da preuzmu neke korake u tom pravcu rado ću učestvovati u sastavljanju predloga.”
,,U leksici i frazeologiji smrti pirotskog govora i govora susednih oblasti ogleda se pre svega život Zlatkovićevih sabesednika. Njihovi iskazi su izraz težačkog trajanja usmerenog na opstanak i na mukotrpan rad. Za njih smrt često nije tragedija odlaska nego vrhunac, kruna njihovog životnog puta. Tek kada dođu crna kola, možemo da znamo ko je kakav čovek bio. Tu je naizgled oksimoron srećna smrt. Takvu smrt ima osoba koja je u životu radila, sticala, a sreća umiranja jeste u onome što je ostavila iza sebe – mnogo dece, a sva mu živa i puni domovi.”